Микроскоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Употреба Посматрање малог узорка
Значајни експерименти
Откриће ћелија
Проналазач Ханс Липерши
Захаријас Јансен
Сродни делови Оптички микроскоп Електронски микроскоп

Микроскоп (грчки: micros = мали и scopos = посматрач), справа којом се посматрају невидљиви или слабо видљиви блиски објекти. Помоћу електромагнетних зрачења различитих таласних дужина, користећи физичка својства дата у њиховој структури, законитостима лома и отклона, увећава слике посматраних објеката и раздваја блиске тачке на њима. У зависности од врсте електромагнетских зрачења (величини таласних дужина) које користи, разликују се: светлосни (оптички), ултравиолетни , рендгенски, корпускуларни (електронски)... Микроскопом можемо видети слику предмета под много већим углом од оног којим бисмо га видели „голим“ оком у нормалној видној даљини. Наука која истражује помоћу ових инструмената назива се микроскопија. Временом је из речи микроскоп изведен појам: „микроскопски“, који поред уобичајеног, невидљив простом оку, има и пренесено значење, веома мали, слабо видљив, занемарљив, мало битан, небитан...[1], [2].

Од лупе до савремених микроскопа[уреди]

Човек је највероватније случајно открио да стакло одређеног изгледа , или можда кап воде, увећавају. Свесно је усавршавао и сочива и себе у намери да увећања буду већа, а слика објективнија. Направио је лупу - једноставан микроскоп са једним сочивом. Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички микроскоп у данашњем смислу те речи. Сочивима је додавао читаве компатибилне системе сочива и тако слику објекта, добијену видљивом светлошћу, учинио максимално објективном. Када су исцрпљене практичне могућности усавршавања оваквих оптичких микроскопа, потпомогнут новим технологијама, а у намери да не стане проничући у микросвемир, човек прави први ултравиолетни микроскоп . Као извор светлости користи се обична живина светиљка под високим притиском уз водено хлађење. Постижу се повећања од 500 - 5000 пута, а моћ раздвајања је 0,2-0,1μ. У намери и потреби за већим увећањима и бољим резолуцијама добијених слика настаје рендгенски микроскоп. Почетна испитивања 1936. године врши Ролф Максимилијан Сиеверт. [3] Овај микроскоп користи X-зраке да произведе увећане слике малих објеката. X-зраке из тачке извора ствараки увећану слику на фосфорном екрану. Успешан рендген микроскопом је направљен 1951. године. Направили су га британски физичари Елис Цослет и Вилијам Никсон [4] . То је био први инструмент чија је резолуција била упоредива са оном са оптичким микроскопом и био је слављен као средство за испитивање скривене структуре у стенама , металима , костима , зубима, рудама и дрвету. Рендгенски микроскоп има бољу резолуцију него најбољи оптички миркоскоп. Развој микроскопа је незадржив. У потрази за већим и бољим увећањима, Макс Кнол [5] и Ернст Руска [6] конструишу 1931. године први електронски микроскоп . То је први корпускуларни микроскоп. Поштујући доследност принципа природе и одатле изведеном аналогијом, они праве електронска сочива. То су моћни електромагнети који чине отклон електронима баш као што то раде сочива са светлошћу. На тај начин и увећавају и раздвајају блиске тачке на посматраном предмету. Предмет је смештен у близини објектива а то су електронска или електростатичка „сочива“. Добијену реалну и увећану слику предмета повећавају електронска или електростатичка „сочива“ окулара. Како човечје око не региструје електронске зраке, слика се пројицира на флуоросцентном заслону или фотографској плочи. Добијена увећања су и по 200000 пута. И ови микроскопи се и даље усавршавају. Међутим, како се код електронских микроскопа не може по вољи повећати нумеричка апертура, тј. раздвајање блиских тачака на посматраном предмету прибегло се и новим технологијама. Направљени су протонски микроскопи. Успешни пионири у овом послу су франсуцски научници Клод Магнан [7] и Шансон. [8] Човекове амбиције, у вечитој трци са границама сопствених могућности.

Поделе микроскопа[уреди]

Подела по медијима[уреди]

Микроскопе делимо према таласној дужини електромагнетних зрачења:

Подела према природи посматраног предмета[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Barer R. British Science News 1,1948.
  • Hager H. Das Mikroskop und seine Anwendung, Berlin 1920.
  • Wredden J.H. The microscope, London, 1948.

Спољашње везе[уреди]