Миладин Р. Ковачевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миладин Р. Ковачевић
Лични подаци
Датум рођења1893.
Место рођењаДучаловићи, Краљевина Србија
Датум смрти1968.(1968-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (74/75 год.)
Место смртиДучаловићи, Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије

Миладин Р. Ковачевић (1893–1968) био је драгачевски каменорезац из Дучаловића. Припада групи мање познатих клесара надгробних споменика Доњег Драгачева.[1]

Живот[уреди | уреди извор]

Кајпуташ Миту Ковачевићу на Овчару

Рођен је 1893. године у Дучаловићима. Учесник Првог светског рата. Био је имућан сељак. Није се искључиво бавио клесарством, већ читавим низом додатних занимања: пчеларством, ковачким и дрводељским занатом, а био је и секретар и благајник Дучаловачке земљорадничке задруге.[2]

Умро је 1968. године и сахрањен на Подовчарском гробљу у Дучаловићима.[1]

Дело[уреди | уреди извор]

За мештане свог и околних села израдио је мањи број надгробника у пешчару и мермеру. Био је мајстор за урезивање лепих, китњастих слова. Сам је састављао епитафе који садрже бројне податке о покојницима, често песнички узвишене,[1] као онај на крајпуташу Миту Ковачевићу из Ртара:


Кајпуташ Миту Ковачевићу (†1917) (Овчар-Локве)

Овај споменик преставља војника
што погину на врх Ветерника
Покрај мора на Грчкој планини
Остаде му младост у туђини.
МИТО Ковачевић из Ртара
рођен (...)
погибе 5. септембра 1917. г.
Погибе од Бугарског стрељачког зрна.
Мито је учестовао у рату 1914-15 г.
као и на Солунском фронту
где је као крабар и одликован.
Зато данас слава нашем брату
што погибе у Европском рату
Кад Србија у ропству цвиљаше
тада Мито слободу ствараше
Ал на жалост слободу не виде
Бугарин га с овог света скиде
Овај споменик подигоше му
мати Јулка
и браћа Видоје, Милун и Миленко.
Изради Миладин Ковачевић
из Дучаловића.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  3. ^ Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.