Пређи на садржај

Милано—Санремо 2025.

С Википедије, слободне енциклопедије
Милано—Санремо 2025.
Трка 8. од 36. у UCI ворлд туру 2025.
Постер за Милано—Санремо 2025.
Постер за Милано—Санремо 2025.
Информације о трци
Датуми22. март 2025.
Етапе1
Дистанца289 km
Побједничко вријеме6ч 22' 53"
Резултати
  Побједник  Метју ван дер Пул (ХОЛ) (Алпесин—декунинк)
  Други  Филипо Гана (ИТА) (Инеос гренадирс)
  Трећи  Тадеј Погачар (СЛО) (УАЕ тим емирејтс ХРГ)
← 2024
2026 →

Милано—Санремо 2025. било је 116. издање једнодневне бициклистичке трке, једне од монументалних класика — Милано—Санрема, која је одржана 22. мартз у Италији, као осма трка у оквиру UCI ворлд тура 2025.[1]

Укупна дужине износила је 289 km. Старт је био у Павији, вожено је углавном по равном терену са неколико успона, док су у финишу вожени успони Чипреса и Пођо ди Санремо, чији врх је био на 5,6 km до циља, одакле је вожено на спусту и по равном до циља.

Бранилац титуле је био Јаспер Филипсен, док су највећи фаворити били Метју ван дер Пул и Тадеј Погачар, а поред њих други фаворити су били Филипсен, Мадс Педерсен, Џонатан Милан, Том Пидкок, Филипо Гана и Мајкл Метјуз.[2]

Погачар је напао на 25 km до циља, на успону Чипреса, што су пратили само Ван дер Пул и Гана и јаким темпом су њих тројица срушили рекорд успона за 20 секунди. Погачар је нападао до врха успона Чипреса, а затим и на Пођо ди Санрему, што је Ван дер Пул пратио, а Гана је отпао али их је достигао на спусту у последњем километру. Ван дер Пул је почео први да спринта и побиједио је испред Гане и Погачара, освојивши трку по други пут.[3][4]

Тимови

[уреди | уреди извор]

На трци је учествовало 25 тимова, са по седам возача.[5] Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују пошто је трка била у ворлд туру прије 2017. године,[6][7] док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке и трећи за све једнодневне ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују.[8] Лото, Израел—премијер тех и Уно—Х мобилити су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2024. и одлучили су да учествују, док су специјалне позивнице добили ВФ груп—Бардијани—ЦСФ фаизане, Ку 36.5 про сајклинг, Тудор про сајклинг и Солушен тех—Вини фантини.[9]

UCI ворлд тур тимови:[10]

UCI про тур тимови:[10]

Новчане награде и бодови

[уреди | уреди извор]

Новчане награде

[уреди | уреди извор]

Укупан новчани фонд је износио 50.000 евра и додјељивао се за првих 20 возача.[11] Побједник је добио 20.000 евра, другопласирани 10.000, а трећепласирани 5.000 евра.[12]

Поз. 1. 2. 3. 4. 5 6—7. 8—9. 10—20.
Износ 20.000 10.000 5.000 2.500 2.000 1.500 1.000 500

Бодови

[уреди | уреди извор]

Бодове у UCI свјетском рангирању добили су првих 60 возача.[13] Побједник трке је добио 800, другопласирани 640, трећепласирани 520, четвртопласирани 440, а петопласирани 360.[13]

Поз. 1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.-20. 21.-30. 31.-50. 51.-55. 56.-60.
Бод. 800 640 520 440 360 280 240 200 160 135 110 95 85 65 55 50 30 15 10 5

Преглед трке

[уреди | уреди извор]

Рута је била слична као за трку 2024. Старт је био у Павији, изван Милана, ишло се углавном по равном, а након првих 230 km током којих је вожен само један успон, ишло се у Сан Лоренцо ал Маре гдје су у последњих 50 km вожена три кратка успона: Капо Мере, Капо Черва и Капо Берта, који су се завршили на 39 km до циља. На 28 km до циља вожен је успон Чипреса дуг 5,6 km, са просјечним нагибом од 4% и максималним нагибом од 7%.[14] На 9 km до циља вожен је успон Пођо ди Санремо укупне дужине 3,7 km, са просјечним нагибом од 4% и са максималним нагибом од 8% на километар до врха.[15]

На почетку трке у бијег су отишли Алесандро Вере, Матис ле Бере, Кристијан Сбараљи, Томасо Ненчини, Марк Стјуарт, Мартин Марчелуси, Баптисте Вестрофер и Филипо Туркони који је био најмлађи возач на трци са 19 година.[16] Они су стекли пет минута предности прије него што је група убрзала, а Лоренс Пичи је учествовао у паду са још четири возача на око 50 km до циља. До почетка успона Чипреса у бијегу су остала само тројица возача, а Мартин Марчелуси је последњи достигнут након што су Тим Веленс и Хонатан Нарваез почели да раде на челу групе за тим УАЕ, иако су остали само њих двојица испред Погачара због пада на почетку успона.[17]

Погачар је напао на успону Чипреса, на 25 km до циља, што су пратили Ван дер Пул, Гана и Ромен Грегоар, који је отпао након што је Погачар поново напао.[18] Због напада и јаког темпа којим су возили, Погачар, Ван дер Пул и Гана су за 20 секунди срушили рекорд на успону Чипреса који су 1996. поставили Габриеле Коломбо и Александер Гонтченков.[19][20] Погачар је наставио да напада на успону Пођо ди Санремо, Ван дер Пул је пратио, док је Гана отпао и возио својим темпом. Ван дер Пул је напао при врху успона, што је Погачар пратио и прешли су успон заједно. Гана их је достигао у последњем километру, Ван дер Пул је почео да спринта на 300 метара до циља и побиједио је испред Гане, док је Погачар завршио на трећем мјесту.[3][21] То је била друга побједа за Ван дер Пула на трци, након што је освојио 2023. чиме је постао први возач послије 17 година и Оскара Фреиреа који је освојио трку два пута, док је тим Алпесин—декунинк постао први тим који је освојио трку три године заредом након тима Молтени у периоду од 1970. до 1972.[22] Главна група, у којој је било 37 возача, дошла је на циљ 43 секунде иза прве тројице, а у спринту је побиједио Мајкл Метјуз испред Кејдена Гроувса.[3]

Након трке, медији су писали о великом узбуђењу у борби између Ван дер Пула, Погачара и Гане, часопис L'Équipe је написао да је то било једно од најпамтљивијих издања трке,[23] док је Cycling Weekly написао да је то био епски дуел.[17] Погачар је истакао да је разочаран што није побиједио, изјавивши да не мрзи Милано—Санремо, али да једне године мора да прође како треба.[24][25]

Резултати

[уреди | уреди извор]

Трку је стартовало 175 возача, а завршило је 169.[26]

Резултати (1—10)[27][28]
Позиција Возач Тим Вријеме
1.  Метју ван дер Пул (ХОЛ) Алпесин—декунинк 6ч 22' 53"
2.  Филипо Гана (ИТА) Инеос гренадирс + 0"
3.  Тадеј Погачар (СЛО) УАЕ тим Емирејтс ХРГ + 0"
4.  Мајкл Метјуз (АУС) Џејко—алула + 43"
5.  Кејден Гроувс (АУС) Алпесин—декунинк + 43"
6.  Магнус Корт Нилсен (ДАН) Уно—Х мобилити + 43"
7.  Мадс Педерсен (ДАН) Лидл—трек + 43"
8.  Олав Кој (ХОЛ) Визма—лејз а бајк + 43"
9.  Матео Трентин (ИТА) Тудор про сајклинг + 43"
10.  Фред Рајт (УК) Бахреин—викторијус + 43"

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The UCI publishes the 2025 UCI Women’s WorldTour and UCI WorldTour calendars”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 14. 6. 2024. Приступљено 24. 5. 2025. 
  2. ^ Rees, Tristan. „Milan-Sanremo 2025 men’s contenders: Who will win La Classicissima?”. rouleur.cc. Приступљено 24. 5. 2025. 
  3. ^ а б в Lycett, Joseph (22. 3. 2025). „Milan-San Remo: Mathieu van der Poel withstands attacks from Tadej Pogačar to win Via Roma sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  4. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2025 Milano - Sanremo (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 24. 5. 2025. 
  5. ^ „Official teams”. milanosanremo.it. Архивирано из оригинала 13. 05. 2025. г. Приступљено 24. 5. 2025. 
  6. ^ UCI cycling regulations 2025, стр. 252.
  7. ^ Weislo, Laura (4. 2. 2025). „'Teams will pay to race' - Teams face extra costs after UCI WorldTour participation rule change”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  8. ^ „Registration of UCI professional teams for the 2025 season”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 10. 12. 2024. Приступљено 24. 5. 2025. 
  9. ^ „Wild Cards announced for the Milano-Sanremo 2025”. milanosanremo.it. 6. 2. 2025. Приступљено 24. 5. 2025. 
  10. ^ а б „Milano-Sanremo 2025: Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  11. ^ Silva, Rúben (22. 3. 2025). „Prize Money Milano-Sanremo 2025 with €50.000 available”. cyclinguptodate.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  12. ^ Cotton, Jim (20. 3. 2025). „A Prize Problem: San Remo Women’s Winner Will Earn 10 Times Less Than First Man”. velo.outsideonline.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  13. ^ а б „UCI Points And Rankings Tables”. inrng.com. 22. 1. 2025. Приступљено 24. 5. 2025. 
  14. ^ Lowe, Ben (19. 3. 2015). „Milan – San Remo, The key climbs (Cipressa & Poggio) and descent”. veloviewer.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  15. ^ Farrand, Stephen (12. 2. 2025). „Milan-San Remo 2025 route”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  16. ^ Hamilton, Alastair (24. 3. 2025). „EUROTRASH Monday: Van der Poel-Emperor of the Via Roma”. pezcyclingnews.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  17. ^ а б Cossins, Peter (22. 3. 2025). „Mathieu van der Poel takes second Milan-San Remo after epic duel with Tadej Pogačar and Filippo Ganna”. cyclingweekly.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  18. ^ Cotton, Jim; Stokes, Shane (23. 3. 2025). „Milan-San Remo: Van der Poel Withstands Pogačar’s Attacking Storm, Outkicks World Champ and Ganna in Sprint”. velo.outsideonline.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  19. ^ Zhasil, Ondrej (23. 3. 2025). „Tadej Pogacar, Mathieu van der Poel and Filippo Ganna crack three decades old climbing record on Cipressa by more than 20 second”. cyclinguptodate.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  20. ^ Stokes, Shane (23. 3. 2025). „Cipressa-Poggio Records Crushed”. velo.outsideonline.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  21. ^ „Milan-San Remo 2025: Mathieu van der Poel wins second title in thriller as Lorena Wiebes claims women's race”. bbc.co.uk. BBC Sport. 22. 3. 2025. Приступљено 24. 5. 2025. 
  22. ^ Farrand, Stephen (22. 3. 2025). „'I think this is one of my best moments of form ever' - Mathieu van der Poel makes Milan-San Remo history in battle for the ages”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  23. ^ Roos, Alexandre (22. 3. 2025). „Un vainqueur exceptionnel, un perdant magnifique : un Milan-San Remo parmi les plus fous de l'histoire”. lequipe.fr (на језику: француски). L'Équipe. Приступљено 24. 5. 2025. 
  24. ^ Becket, Adam (23. 3. 2025). „'I don't hate Milan-San Remo but one year it needs to go right' - Tadej Pogačar on yet another near miss”. cyclingweekly.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  25. ^ Marshall-Bell, Chris. „'You cannot do magic': Tadej Pogačar and an unconquerable Milan-Sanremo dream”. rouleur.cc. Приступљено 24. 5. 2025. 
  26. ^ а б в „Milano-Sanremo 2025”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 5. 2025. 
  27. ^ а б в „Milano-Sanremo”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 24. 5. 2025. 
  28. ^ а б „Milano-Sanremo Classifications”. milanosanremo.it. Архивирано из оригинала 24. 03. 2025. г. Приступљено 24. 5. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
UCI ворлд тур
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милано—Санремо_2025.&oldid=30358226”