Милан Бањац

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Бањац
Датум рођења(1886-02-11)11. фебруар 1886.
Место рођењаДрвар
Датум смрти16. јун 1941.(1941-06-16) (55 год.)
Место смртиРисовац

Милан Бањац (Дрвар, 11. фебруар 1886Рисовац, 16. јун 1941) био је јереј СПЦ и парох у Дрвару.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Богословско- учитељску школу је завршио у Призрену, а за ђакона и свештеника је рукоположен 1910. рукоположен у Бањој Луци. Послије тога је службовао у двије парохије. Током Првог свјетског рата био је утамничен у Араду, а од 1918. до 1941. био је парох у Дрвару.[1] Одликован је орден Светог Саве V реда. Усташе су га, заједно са још тридесетак угледних Срба из Дрвара, ухапсиле 14. јуна 1941.[2] Најприје су одведени у Босански Петровац, па 16. јуна код једне пећине на Рисовој греди. Ту су сви убијени и бачени у пећину. Преживјели свједоци су причали да су Милана Бањца највише мучили.[3] Одрезали су му руке, уши и нос. Док су му сјекли нос и уши, гурали су му одсјечене дијелове и говорили „Лижи попе, твоју пасју крв“. Заједно са њима у исту јаму је тада бачен и свештеник Милан Голубовић.

На редовном засиједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20/07. маја 2003. године, на предлог Епископа бихаћко-петровачког, убројан је у сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Помен свештеномученику Милану (Бањцу) Дрварском је 26. маја/08. јуна.

Референце[уреди | уреди извор]


Литература[уреди | уреди извор]

  • Из књиге Велибор Џомић Усташки злочини над србским свештеницима, Издавач: Светигора