Милан Благојевић Шпанац
милан благојевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. октобар 1905. |
Место рођења | Наталинци, код Тополе, Краљевина Србија |
Датум смрти | 30. октобар 1941.36 год.) ( |
Место смрти | Глумач, код Ужичке Пожеге, Србија |
Професија | металски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1928. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
Служба | Интернационалне бригаде НОВ и ПО Југославије 1937 — 1939. 1941. |
У току НОБ | командант Првог шумадијског НОП одреда |
Херој | |
Народни херој од | 9. маја 1945. |
Милан Благојевић Шпанац (Наталинци, код Тополе, 14. октобар 1905 — Глумач, код Ужичке Пожеге, 30. октобар 1941) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. октобра 1905. године у селу Наталинци код Тополе. После завршетка основне школе изучио је металски занат. Између два светска рата истицао се у борби за интересе радничке класе, учествујући у организовању радничких штрајкова, против Шестојануарске диктатуре и експлоатације радника. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1928. године.
По одлуци КПЈ 1935. године, био је упућен у Совјетски Савез, а 1937. године нашао се међу првима у Интернационалним бригадама на бојиштима Шпаније. У овом рату неколико пута је рањаван, а стекао је и чин поручника Шпанске републиканске армије.
После пораза Шпанске републике, прешао је у Француску, а затим се пребацио у Краљевину Југославију, где је илегално живео у Београду до окупације 1941. године.
Дан после напада Немачке на Совјетски Савез, напустио је свој илегални стан у Београду и отишао у Шумадију, где се активно укључује у припреме за устанак. Благојевић је био један од најактивнијих организатора партизанских јединица у Шумадији.
При формирању Првог шумадијског партизанског одреда, 1. јула 1941. године, постао је његов први командант. Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије, изузев Крагујевца, Тополе и Аранђеловца.
Одред је водио борбе с Немцима и њиховим квислинзима код Тополе, на Руднику, на прилазима Крагујевцу, у селима Јанковцу и Баничини. Први шумадијски одред је, за око три месеца борбе под његовом командом, разбио окупаторско-квислиншку власт у Шумадији и избацио из строја око пет стотина непријатељских војника.
Ноћу 27. октобра 1941. враћао се партизанским возом из Ужица, а на путу за Шумадију, ухватили су га четници Драгољуба Михаиловића и силом извукли из воза у Ужичкој Пожеги и после три дана мучења убили у селу Глумач.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 9. маја 1945, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[2][1]
У родним Наталинцима постоји његова кућа, која је проглашена за непокретно културно добро, као и спомен-парк са бистом и гробом Милана Благојевића и спомен плочама погинулим борцима НОВ-а и Црвене армије.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен биста и гроб Милана Благојевића
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 83.
- ^ Зборник НОР 1949.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Суд рехабилитовао стрељаног због убиства Милана Благојевића”. www.politika.rs. 5. 4. 2015.