Милан Богићевић
| Милан Богићевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. март 1840. |
| Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 22. јун 1929. (89 год.) |
| Место смрти | Беч, Аустрија |
Милан Богићевић (Шабац, 6. март 1840 — Беч, 22. јун 1929) био је српски правник, дипломата и политичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Шапцу као син потпуковника Милоша Богићевића, шабачког окружног начелника и касније председника београдске општине и Анђелије, рођене Лукачевић. Био је унук војводе Анте Богићевића. Његова браћа су били генерал и министар војни Антоније Богићевић, министар грађевина и председник београдске општине Михаило Богићевић.
Завршио је правне науке и почео дипломатску каријеру као секретар Српског заступништва у Цариграду 1868, а прекинуо 1872, поставши секретар кнеза Милана.
У дипломатску службу, као посланик у Бечу и Берлину, враћао се у неколико наврата. Био је министар правде (1874—75), три пута министар иностраних послова (1875, 1883—84 и 1894—95),[1] касациони судија (1879—83) и члан Државног савета (1902—08). Иако више чиновник него политичар Богићевић је важио као бранилац курса наслањања српске спољне политике на Аустроугарску и био изразит антирадикал.
Био је ожењен Перком, кћерком Михаила Барловца. Имали су сина Милоша Богићевића, доктора правних наука. Умро је у Бечу и сахрањен на Новом гробљу у Београду. Делфа Иванић Милановог сина Милоша наводи као издајника своје отаџбине, који се свесно ставио у службу непријатеља. У мају или јуну 1938. је позван из Беча у Берлин, где је на превару убијен у тоалету једне берлинске кафане.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 65. ISBN 978-86-7403-172-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Текст др Војислава Вучковића историчара из Београда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 198. том 2 стр 25.
- Биографија на сајту министарства иностраних послова[мртва веза](језик: српски) [1][мртва веза](језик: енглески)
- Министри Србије
