Пређи на садржај

Милан Богићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Богићевић
Лични подаци
Датум рођења(1840-03-06)6. март 1840.
Место рођењаШабац, Кнежевина Србија
Датум смрти22. јун 1929.(1929-06-22) (89 год.)
Место смртиБеч, Аустрија

Милан Богићевић (Шабац, 6. март 1840Беч, 22. јун 1929) био је српски правник, дипломата и политичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Шапцу као син потпуковника Милоша Богићевића, шабачког окружног начелника и касније председника београдске општине и Анђелије, рођене Лукачевић. Био је унук војводе Анте Богићевића. Његова браћа су били генерал и министар војни Антоније Богићевић, министар грађевина и председник београдске општине Михаило Богићевић.

Завршио је правне науке и почео дипломатску каријеру као секретар Српског заступништва у Цариграду 1868, а прекинуо 1872, поставши секретар кнеза Милана.

У дипломатску службу, као посланик у Бечу и Берлину, враћао се у неколико наврата. Био је министар правде (1874—75), три пута министар иностраних послова (1875, 1883—84 и 1894—95),[1] касациони судија (1879—83) и члан Државног савета (1902—08). Иако више чиновник него политичар Богићевић је важио као бранилац курса наслањања српске спољне политике на Аустроугарску и био изразит антирадикал.

Био је ожењен Перком, кћерком Михаила Барловца. Имали су сина Милоша Богићевића, доктора правних наука. Умро је у Бечу и сахрањен на Новом гробљу у Београду. Делфа Иванић Милановог сина Милоша наводи као издајника своје отаџбине, који се свесно ставио у службу непријатеља. У мају или јуну 1938. је позван из Беча у Берлин, где је на превару убијен у тоалету једне берлинске кафане.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6. 
  2. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 65. ISBN 978-86-7403-172-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]