Милан Богићевић
 |
| Милан Богићевић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| |||||||||||
Милан Богићевић (Шабац, 6. март 1840 — Беч, 22. јун 1929) је био српски правник, дипломата и министар.
Биографија[уреди]
Рођен је у Шапцу као син потпуковника Милоша Богићевића, шабачког окружног начелника и касније председника београдске општине и Анђелије рођене Лукачевић. Био је унук војводе Анте Богићевића. Његова браћа су били генерал и министар војни Антоније Богићевић, министар грађевина и председник београдске општине Михаило Богићевић.
Завршио је правне науке и почео дипломатску каријеру као секретар Срског заступништва у Цариграду 1868., а прекинуо 1872., поставши секретар кнеза Милана.
У дипломатску службу, као посланик у Бечу и Берлину, ваћао се у неколико наврата. Био је министар правде (1874—75), три пута министар иностраних послова (1875, 1883—84 и 1894—95), касациони судија (1879—83) и члан Државног савета (1902—08). Иако више чиновник него политичар Богићевић је важио као бранилац курса наслањања српске спољне политике на Аустроугарску и био изразит антирадикал.
Био је ожењен Перком, кћерком Михаила Барловца. Имали су сина Милоша Богићевића, доктора правних наука. Умро је у Бечу и сахрањен на Новом гробљу у Београду.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Текст др Војислава Вучковића историчара из Београда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 198. том 2 стр 25.
- Биографија на сајту министарства иностраних послова [1](језик: енглески)
- Министри Србије
