Милан Вукос

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милан Вукос
Milan Vukos.jpg
Датум рођења(1932-01-27)27. јануар 1932.
Место рођењаКрагујевац
  Краљевина Југославија
Датум смрти15. фебруар 2016.(2016-02-15) (84 год.)
Место смртиБеоград
  Република Србија
Политичка странкаКПЈ, од 1949.
СупругаСтеванка Чешљаров

Милан Вукос (Крагујевац, 27. јануар 1932 - Београд, 15. фебруар 2016), био је југословенски друштвено-политички радник, дугогодишњи директор Телевизије Београд, потпредседник Скупштине града Београда у време Бранка Пешића и амбасадор СФРЈ у Венецуели. Поред тога, био је и главни и одговорни уредник култног листа Студент и један од оснивача најзначајнијих манифестација културе у Београду, БИТЕФ-а, БЕМУС-а, ФЕСТ-а и Радости Европе.

Збирка Милана Вукоса налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Вукос рођен је у Крагујевцу 27. јануара 1932. године, где је завршио Крагујевачку гимназију. Већ у својим средњошколским данима почиње да се бави политиком и године 1949. постаје члан СКЈ. Прве политичке активности биле су бројне радне акције, након чега постаје организациони секретар Градског комитета Народне омладине у Крагујевцу.

У Београд одлази 1951. године и уписује југословенску књижевност на Филозофском факултету. Током студија је био секретар Факултетског, а потом и Универзитетског комитета СКС. Након завршених студија, радио је као главни и одговорни уредник листа Студент, а био је и председик Савеза студената Београдског универзитета и председник Филмског фонда који је давао новац за нове филмове.

Од 1959. године био је председник Комисије за идејно-политички рад Главног одбора ССРЈ, а 1963. године постаће и најмлађи секретар за културу СР Србије у то време, а затим и потпредседник градске владе задужен за културу у време Бранка Пешића. Током овог периода, утицао је на доношење Закона о библиотекама Србије из 1965. године, којим се Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место на Светосавском платоу и важне функције.[1] Помогао је у оснивању значајних културних манифестација попут БИТЕФ-а, БЕМУС-а, ФЕСТ-а и Радости Европе.[2][3] Многи глумци и књижевници добили су тада станове, а сликари атељее. Покретач је доделе Октобарске награде.

Од 1972. до 1985. године био је директор Радио-телевизије Београд, у периоду често називаном „Златно доба телевизије".[2][4] Године 1980. отвара Центар у Кошутњаку, први ТВ дом РТБ-а.

Након тога именован је за амбасадора СФРЈ у Венецуели и за то време довео је два председника те државе у посету, а два министра спољних послова Југославије, посетила су Венецуелу. По повратку из Венецуеле, 1990. године, формално је био запослен у РТС-у, где је остао до пензионисања.

Преминуо је 15. фебруара 2016. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4]

Збирка Милана Вукоса[уреди | уреди извор]

Миланова супруга, Стеванка Чешљаров, новинарка РТС-а, 2018. годинне формирала је Збирку Милана Вукоса у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Збирка садржи бројне фотографије, награде, предмете и књиге из библиотеке Милана Вукоса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Настаjaње и развој библиотеке”. www.nb.rs. Приступљено 2020-07-06. 
  2. 2,0 2,1 Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Милан Вукос”. www.rts.rs. Приступљено 2020-07-06. 
  3. ^ „PressReader.com - Your favorite newspapers and magazines.”. www.pressreader.com. Приступљено 2020-07-06. 
  4. 4,0 4,1 Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Komemoracija povodom smrti Milana Vukosa”. www.rts.rs. Приступљено 2020-07-06. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ко је ко у Југославији. Београд: Хронометар. 1970.