Милан Горкић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛАН ГОРКИЋ
Milan Gorkic.jpg
Милан Горкић
Датум рођења(1904-02-19)19. фебруар 1904.
Место рођењаБосански Брод
 Аустроугарска
Датум смрти1. новембар 1937.(1937-11-01) (33 год.)
Место смртиМосква,  Руска СФСР
 Совјетски Савез
Члан КПЈ од1919.

Јосип Чижински (чеш. Josef Čižinský) познат под псеудонимом Милан Горкић (Босански Брод, 19. фебруар 1904Москва, 1. новембар 1937), био је револуционар, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 1932. до 1937. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. фебруара 1904. године у Босанском Броду. Отац му је био тапетар, старији брат Владимир машиновођа, а млађи брат Богомил, био је пројектант, архитекта, и живео је до 1986. године у Чехословачкој.[1]

Горкић је био одличан ученик и већ као гимназијалац, ухапшен је због растурања револуционарног материјала и летака. По изласку из затвора учествовао је у организацији омладинске комунистичке организације у Сарајеву. Постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и Комунистичке партије југославије (КПЈ) 1919. године. Већ 1924 Постао је члан Централног комитета СКОЈ-а. године, али, убрзо је протеран из земље и постао је представник Југословенске комунистичке интернационале, од 1924. до 1927. године у Москви, а недуго након тога је изабран и у Президијум ИККИМ-а (Извршни комитет комунистичке инернационале Москве) и секретаријату КИМ-а, као и у Комисији за балканске земље.

Много је путовао по партијским задацима: у Аустрију, Немачку и Чехословачку. У Немачкој се оженио Бертом Глен. Почетком 1928. године изабран је за секретара КИМ-а, а већ у лето, на Конгресу Коминтерне изабран је за члана Међународне контролне комисије. То је било велико признање. Већ 1930. је постао стални представник Коминтерне у енглеској Комунистичкој партији. Све време је деловао у КПЈ и Балканском секретаријату КИ. У то време је Балканским секретаријатом руководио Георги Димитров кога је Горкић високо ценио. Од 1928-31. Горкић је сарађивао и са секретаром комунистичке организације Југославије Немањом Борјаном.

Милан Горкић је илегално долазио у Краљевину Југославију неколико пута, али када је 1932. изабран за секретара ЦК КПЈ, забрањено му је да путује у земљу, због мера безбедности. Од 1932. године радио је ван земље и руководио ЦК КПЈ при Коминтерни из Беча Париза и Москве. Од 1932. до 1936, проводио је у Москви само по два - три месеца, а 1935. је постао делегат на VII конгресу Коминтерне, где је изабран и у Извршни комитет. Почетком 1937. године затекао се у Паризу. Из Москве је добио директиву да се хитно врати из Париза у Москву на реферисање и тада се последњи пут у животу јавио својој жени Берти Глан у Немачкој.

Са хапшењем Горкића, ухапшено је и цело партијско представништво КПЈ у Коминтерни.[2] Прво главни представник Иван Гржетић, а затим и остали.[3]

Постоје сведочења да је Горкић у затвору био политички активан, да је држао предавања о Шпанском грађанском рату и дизао морал затвореницима.[4] Горкић је, између осталог, пред судом оптужен и осуђен као британски шпијун.[5] 1. новембра 1937. године је осуђен на смрт и стрељан истог дана.[6] Такође је оптужен за учешће у антипартијској организацији у Коминтерни, којом је наводно руководио Осип Пјатницки. Пјатницки и Горкић нису признали оптужницу.[4]

Рехабилитација[уреди]

Његова супруга је 7. априла 1956. године, након Двадесетог конгреса КПСС, успела да се избори за одлуку о пуној рехабилитацији. За разлику од свих убијених секретара ЦК КПЈ, Горкић је и политички рехабилитован, решењем Контролне партијске комисије ЦК КПСС, 20. јуна 1956. године, као генерални секретар ЦК КПЈ.[1]

Више од двадесет година после поништавања лажних оптужби против Горкића у совјетским партијским и судским органима, Тито је 1977. изјавио да „ни Горкић није био никакав страни шпијун“ и како му „морамо дати одговарајуће место у хисторији нашег револуционарног покрета“.

Референце[уреди]