Милан Горкић

МИЛАН ГОРКИЋ
Милан Горкић
Датум рођења	(1904-02-19)19. фебруар 1904.
Место рођења	Босански Брод Аустроугарска
Датум смрти	1. новембар 1937.(1937-11-01) (33 год.)
Место смрти	Москва, Руска СФСР Совјетски Савез
Члан КПЈ од	1919.

Јосип Чижински (чеш. Josef Čižinský) познат под псеудонимом Милан Горкић (Босански Брод, 19. фебруар 1904 — Москва, 1. новембар 1937), био је револуционар, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 1932. до 1937. године.

Биографија

Рођен је 19. фебруара 1904. године у Босанском Броду. Отац му је био тапетар, старији брат Владимир машиновођа, а млађи брат Богомил, био је пројектант, архитекта, и живео је до 1986. године у Чехословачкој.

Горкић је био одличан ученик и већ као гимназијалац, ухапшен је због растурања револуционарног материјала и летака. По изласку из затвора учествовао је у организацији омладинске комунистичке организације у Сарајеву. Постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и Комунистичке партије југославије (КПЈ) 1919. године. Већ 1924 Постао је члан Централног комитета СКОЈ-а. године, али, убрзо је протеран из земље и постао је представник Југословенске комунистичке интернационале, од 1924. до 1927. године у Москви, а недуго након тога је изабран и у Президијум ИККИМ-а (Извршни комитет комунистичке инернационале Москве) и секретаријату КИМ-а, као и у Комисији за балканске земље.

Много је путовао по партијским задацима: у Аустрију, Немачку и Чехословачку. У Немачкој се оженио Бертом Глен. Почетком 1928. године изабран је за секретара КИМ-а, а већ у лето, на Конгресу Коминтерне изабран је за члана Међународне контролне комисије. То је било велико признање. Већ 1930. је постао стални представник Коминтерне у енглеској Комунистичкој партији. Све време је деловао у КПЈ и Балканском секретаријату КИ. У то време је Балканским секретаријатом руководио Георги Димитров кога је Горкић високо ценио. Од 1928-31. Горкић је сарађивао и са секретаром комунистичке организације Југославије Немањом Борјаном.

Милан Горкић је илегално долазио у Краљевину Југославију неколико пута, али када је 1932. изабран за секретара ЦК КПЈ, забрањено му је да путује у земљу, због мера безбедности. Од 1932. године радио је ван земље и руководио ЦК КПЈ при Коминтерни из Беча Париза и Москве. Од 1932. до 1936, проводио је у Москви само по два - три месеца, а 1935. је постао делегат на VII конгресу Коминтерне, где је изабран и у Извршни комитет. Почетком 1937. године затекао се у Паризу. Из Москве је добио директиву да се хитно врати из Париза у Москву на реферисање и тада се последњи пут у животу јавио својој жени Берти Глан у Немачкој.

Са хапшењем Горкића, ухапшено је и цело партијско представништво КПЈ у Коминтерни. Прво главни представник Иван Гржетић, а затим и остали.

Постоје сведочења да је Горкић у затвору био политички активан, да је држао предавања о Шпанском грађанском рату и дизао морал затвореницима. Горкић је, између осталог, пред судом оптужен и осуђен као британски шпијун. 1. новембра 1937. године је осуђен на смрт и стрељан истог дана. Такође је оптужен за учешће у антипартијској организацији у Коминтерни, којом је наводно руководио Осип Пјатницки. Пјатницки и Горкић нису признали оптужницу.

Рехабилитација

Његова супруга је 7. априла 1956. године, након Двадесетог конгреса КПСС, успела да се избори за одлуку о пуној рехабилитацији. За разлику од свих убијених секретара ЦК КПЈ, Горкић је и политички рехабилитован, решењем Контролне партијске комисије ЦК КПСС, 20. јуна 1956. године, као генерални секретар ЦК КПЈ.

Више од двадесет година после поништавања лажних оптужби против Горкића у совјетским партијским и судским органима, Тито је 1977. изјавио да „ни Горкић није био никакав страни шпијун“ и како му „морамо дати одговарајуће место у хисторији нашег револуционарног покрета“.