Милан Илић (свештеник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Илић
Датум рођења(1888-08-11)11. август 1888.
Место рођењаПале код Сарајева
 Аустроугарска
Датум смрти2. децембар 1969.(1969-12-02) (81 год.)
Место смртиБрчко
 СФРЈ
протојереј јајачки
Године1921−1941.
НаследникМихајло Ракита

Милан Илић (Пале код Сарајева, 6. август 1888Брчко, 2. децембар 1969) био је свештеник Српске православне цркве

Прота Милан Илић рођен је 6. августа 1888. на Палама. Одрастао је у удомитељској породици. Основну школу завршава у Јајцу, а школовање наставља у језуитској гимназији у Травнику. За вријеме школовања дијелио је собу са Антом Павелићем. Завршио је богословију у Рељеву 1906. За ђакона је рукоположен 31. августа, а за свештеника 2. септембра 1910. од стране Митрополита дабробосанског Евгенија (Летице) и постављен на парохију у Медној. Наредне године прелази у Пецку.[1] Почетком 1914. аустроугаске снаге га узимају за таоца, али је убрзо пуштен и одлази у Ламинце на парохију гдје служи од 1917. до 1921. када одлази у Јајце. Иницира и подиже нову православну цркву 1935. у Јајцу.[2] Прота Милан Илић, није био само свештеник него и просвјетитељ и културни радник. Неуморно је радио у културно-умјетничким друштвима, а нарочито међу школском омладином. У школама је организовао многе приредбе и одржавао часове пјевања и музичког образовања. Својим прегалаштвом у ширењу културе стекао је велики углед и поштовање међу грађанима Јајца, без обзира на њихову вјерску припадност. Био је члан управе соколског друштва у Јајцу, а у Соколском дому је често држао предавања. Био је присталица Земљорадничке странке, а касније и Удружене опозиције. Често је агитовао за њих током избора. Успостављањем НДХ, усташе су ухапсиле проту Милана Илића. Ипак успио је да се, након пуштања, са породицом исели у Србију.[3] У Србији је обилазио парохију манастира Каленић и супротстављао се "четничкој акцији и издаји". Фебруара 1944. преко Италије одлази на слободну партизанску територију, у Јајце, гдје наставља прекинуте црквене послове.

Послије рата прелази у Сарајево на функцију у Министарству просвјете - Одјељење за морално просвећивање. Био је главни иницијатор и организатор Удружења православног свештенства у БиХ, те запослен у Вјерској комисији БиХ. За свој рад одликован је орденом Светог Саве, протојерејским чином и избором за доживотног почасног члана Главног савеза удруженог православног свештенства Југославије. Умро је 2. а сахрањен 5. децембра 1969. у Брчком.

За све вријеме свештенослужења водио је биљешке које су до 1941. премашиле бројку од 3000 страница али је у рату добар дио грађе нестао. Његова сјећања објављена су под насловом "Опраштање са животом" 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дринић, Дарио (2018). Душан Суботић, прота страдалник : (1884—1941) : прота, народни посланик и мученик. Градишка: ЈУ Завичајни музеј. ISBN 978-99976-629-9-6. 
  2. ^ Дамјановић, Данка (22. 3. 2016). „ZAUSTAVLJENI ZABORAV SRPSKO-PRAVOSLAVNA CRKVA SVETOG LUKE NA KATINI U JAJCU”. Срби у БиХ. Приступљено 11. 6. 2019. 
  3. ^ Jajačko područje u oslobodilačkom ratu i revoluciji : 1941-1945 : zbornik sjećanja. Knj. 1. 1981.