Милан Кујунџић Абердар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Кујунџић Абердар
MilanKujundzicAberdar.jpg
Датум рођења (1842-02-28)28. фебруар 1842.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 26. новембар 1893.(1893-11-26) (51 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Милан Кујунџић Абердар (Београд, 28. фебруар 1842Београд, 26. новембар 1893) је био српски филозоф и политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду као Јанићије али је своје име посрбио у Милан.[1] Надимак Абердар је додао имену и презимену по својој првој збирци песама.[2]

Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек Лицеја у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. прекинуо је студије и постао коњички десетар.[2] Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на Оксфорду. Пре него што је завршио студије, 1866. министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.[2]

Био је професор философије на Великој школи, секретар Српског ученог друштва (од 1873. до 1882.), министар просвете, председник Народне скупштине (од 1880. до 1885.),[2] посланик у Риму, уредник Младе Србадије и песник.

Када је 5. априла 1887. краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика Српске краљевске академије, међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.

Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.[2]

Његова најзначајнија филозофска дела су: Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на лођици? и Иде ли свет на боље или на горе?.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]