Милан Кујунџић Абердар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Милан Кујунџић Абердар
MilanKujundzicAberdar.jpg
Датум рођења (1842-02-28)28. фебруар 1842.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 26. новембар 1893.(1893-11-26) (51 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Милан Кујунџић Абердар (Београд, 28. фебруар 1842Београд, 26. новембар 1893) је био српски филозоф и политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду као Јанићије али је своје име посрбио у Милан.[1] Надимак Абердар је додао имену и презимену по својој првој збирци песама.[2]

Родитељи су му били занатлија Јован Кујунџић „Ваљевац” (1813-1877) и Анастасија - Наста, ћерка председника суда Максима Ранковића (1790-1843) и Стане (1788-1878). Његова сестра Јелена - Јела (1844-1908) била је удата за Стојана Новаковића[3][4] Брат по оцу био је лекар и медицински писац Војислав Кујунџић (1872-1946).[5]

Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек Лицеја у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. прекинуо је студије и постао коњички десетар.[2] Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на Оксфорду. Пре него што је завршио студије, 1866. министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.[2]

Био је професор философије на Великој школи, секретар Српског ученог друштва (од 1873. до 1882.), председник Народне скупштине (од 1880. до 1885.),[2] министар просвете (1886-1887), посланик у Риму, уредник Младе Србадије и песник.

Као министар просвете и црквених дела, издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, Шабачке и Неготинске, што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у Краљевини Србији.[6]

Када је 5. априла 1887. краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика Српске краљевске академије, међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.

Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.[2]

Његова најзначајнија филозофска дела су: Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на лођици? и Иде ли свет на боље или на горе?.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд. 1989. ISBN 86-19-01637-7. стр. 422,.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Српски Легат / На данашњи дан: Преминуо је филозоф, песник, политичар и академик Милан Кујунџић Абердар
  3. ^ Перић, Ђорђе. „Популарне песме и тајна љубав Милана Кујунџића - Абердара”. Даница за 2015date=2014: 326. 
  4. ^ Војиновић, Станиша. „Сакупљачи народних умотворина: Максим Ранковић (1790-1843)”. Даница за 2015date=2014: 239—243. 
  5. ^ Милица Бујас: „Кујунџић, Војислав”, стране 418-419, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године
  6. ^ Пузовић (1995). стр. 143-158.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]