Милан Гутовић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Милан Лане Гутовић)
Милан Гутовић
Milan Gutović.jpg
НадимакЛане
Датум рођења(1946-08-11)11. август 1946.
Место рођењаУмка, код Београда
ФНР Југославија
Датум смрти25. август 2021.(2021-08-25) (75 год.)
Место смртиБеоград
Србија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
СупружникБиљана Кнежевић (2001—2011)
Деца4
Активни период1967—2021
Занимањеглумац, водитељ
Битна улогаДрагослав (Отворена врата)
Срећко Шојић (Бела лађа, Лаф у срцу и Тесна кожа)
Веза до IMDb-а

Милан Гутовић „Лане“ (Умка, код Београда, 11. август 1946Београд, 25. август 2021) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његов отац рођен је у селу Горње Рудинице, Плужине. Породица Гутовић припада српском племену Пивљани.[1] Мајчина страна породице (девојачко Чарапић) пореклом је из Ивањице.[1]

Рођен је на Умци, приградском насељу Београда. Академију за позориште, филм, радио и телевизију y Београду завршио је 1967. године. Био је један од чувених Бојанових беба, заједно са својим колегама са класе (Јосиф Татић, Светлана Бојковић, Иван Бекјарев, Ђурђија Цветић, Танасије Узуновић) које је Бојан Ступица примио у стални ангажман Југословенског драмског позоришта јер је примљен пре тога. Првак драме Народног позоришта у Београду постаје 2006. године. Пензионисан је крајем децембра 2011. године.[2]

Живeo je y Београду, отац је ћерке Милице и Невене, синова Јакова и Спасоја.[3][4][5]

Средином августа 2021. године је примљен у болницу након наглог погоршања здравственог стањa. Преминуо је 25. дана истог месеца на Војномедицинској академији, услед респираторних проблема.[6][7][8] Сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у Кумодражу уз присуство колега, пријатеља и поштовалаца његовог лика и дела.[9]

Гутовић је у јавности давао подршку интегритету и легитимности Републике Српске.[10]

Позориште[уреди | уреди извор]

Играо је у представама „Протекција”, „Кад су цветале тикве”, „Буба у уху”, „Ружење народа у два дела" „За ким звоно звони”, „Пучина”, „Колубарска битка”, „Ваљевска болница”, „Народни посланик”, „Отело", "Путујуће позориште Шопаловић", „Родољупци", „Лажни цар Шћепан Мали", „Гагаринов пут", „Ко се боји Вирџиније Вулф", „Вечера будала", „Шупљи камен" итд.[11] Неке од тих улога донеле су му бројне награде и признања.[12]

Последње две деценије игра свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света.

Вратио се у Југословенско драмско позориште где од 2020. године има улогу у представи „Путујуће позориште Шопаловић”.[13]

Филм[уреди | уреди извор]

Филмску каријеру започиње 1968. године у филму Радоша Новаковића Бекства, након које је уследио богати кинематографски опус. Веће споредне и епизодне улоге је играо у неколико филмова као што су СБ затвара круг и Повратак отписаних. Прву главну улогу игра 1979 у филму Миће Милошевића Другарчине, који га је ангажовао и 1981 за филм Лаф у срцу, чији су сценарио писали Синиша Павић и Љиљана Павић где се епизодно појавио као Срећко Шојић. Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм Тесна кожа, где је са Николом Симићем играо једну од главних улога која је доживела енормну гледаност, те због тога снимају наставке 1987, 1988, 1991. Осим тога веће и главне улоге остварује и у филмовима Ерогена зона, Дебели и мршави, Црна Марија, Мајстор и Шампита, Шпијун на штиклама, Условна слобода и Седам и по,

Телевизија[уреди | уреди извор]

Прву већу улогу на телевизији остварује 1971. у серији Синише Павића Дипломци. Већу популарност стиче као Ђанкарло Мароти у Бољем животу и Драгослав у Отвореним вратима. Наступио је у више од 400 епизода серије Пустолов, која је емитована на РТС-у, као програм за децу и младе. Највећу популарност на телевизији је стекао 2006. године у ТВ серији Бела лађа када је поново заиграо лик Срећка Шојића из Тесне коже, који је играо до 2011.

Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичко-сатиричних прилога на Телевизији Пинк, ТВ Фокс и РТС. Његове најпознатије емисије су Орално доба и Не може да шкоди.

Награде[уреди | уреди извор]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Смрт Уроша V Никола Мирослав Беловић Југословенско драмско позориште 11. новембар 1967.[15]
Јунона и паун II добровољац Боро Драшковић 8. фебруар 1968.[15]
Пожар страсти Ада Мирослав Беловић 17. април 1968.[15]
Мудра глупача Леандро Бојан Ступица 1. октобар 1968.[15]
Протекција Светислав Мата Милошевић 9. јануар 1969.[15]
Краљевић Марко Хришћански изасланик Арсеније Јовановић 23. март 1969.[15]
Пантологија или млеко мудрости Петар Теслић Атеље 212 14. април 1969.[16]
Кад су цветале тикве Драганче Стојиљковић Боро Драшковић Југословенско драмско позориште 6. октобар 1969.[15]
Пигмалион Фреди Стево Жигон 12. новембар 1969.[15]
Омер и Мерима Омер Мирослав Беловић 21. јануар 1970.[15]
Хамлет, дански краљевић Розенкранц Стево Жигон 22. јануар 1971.[17]
Спасени Фред Зоран Ратковић 3. март 1971.[17]
Буба у уху Камиј Шандебиз Љубиша Ристић 7. јун 1971.[17][18]
Јелисавета кнегиња црногорска Бошко Миленко Маричић 20. јануар 1972.[17]
За ким звоно звони Рафаел Мирослав Беловић 24. март 1972.[17]
Беле ракете лете на Амстердам Брумен Димитрије Јовановић 15. октобар 1972.[17]
Маратонци трче почасни круг Мирко Топаловић Љубомир Драшкић Атеље 212 26. фебруар 1973.[19]
Ех, то време такмичења Фил Романо Димитрије Јовановић Југословенско драмско позориште 15. децембар 1973.[20]
Насловна страна Хилди Џонсон 13. јун 1976.[20]
Пучина Владимир Недељковић Дејан Мијач 8. мај 1977.[20]
Отело Јаго Стево Жигон 25. новембар 1977.[20]
Трилогија о летовању Гуљелмо Паоло Мађели 1. октобар 1978.[20]
Сумрак Бења Јежи Јароцки 14. новембар 1979.[21]
Ноћас је ноћ Гембеш Миленко Маричић 24. октобар 1981.[22]
Колубарска битка Крста Смиљанић Арсеније Јовановић 29. новембар 1983.[22]
Мали принц Краљ, Уображенко, Пијанац,
Пословни човек, Географ, Фењерџија
Медина Карлос 19. септембар 1984.[22]
Путујуће позориште Шопаловић Филип Трнавац Дејан Мијач 10. октобар 1985.[23]
Кабаре Милан Гутовић 20. јануар 1986.[24]
Родољупци Смрдић Дејан Мијач 31. мај 1986.[24]
Ревизор Христијан Ивановић 7. март 1987.[25][24]
Олуја Стефано[а] 25. јул 1987.[27]
Ружење народа у два дела Уча 25. децембар 1988.[28][24]
Ваљевска болница Гаврило Станковић 31. јануар 1989.[29][24]
У потрази за Марселом Прустом 25. мај 1990.[30][31]
Народни посланик Секулић 15. март 1991.[32][31]
Оксиморон Судија Култ театар 6. април 1994.[33][34]
Будибогснама Бик Који Седи 18. мај 1995.[34]
Госпођа министарка Теча Панта Југословенско драмско позориште 11. јануар 1996.[35][36]
Лажи цар Шћепан мали Књаз Долгоруков[б] Црногорско народно позориште 3. октобар 1997.[38][39]
Лари Томпсон, трагедија једне младости Глумац Бели Душан Ковачевић Звездара театар 26. октобар 1996.[40][41]
Мртве душе Пљушкин Дејан Мијач Југословенско драмско позориште 6. мај 1998.[42][36]
Лаки комад Ђорђе Даријан Михајловић Крушевачко позориште 5. мај 2000.[43]
Тулумбус Мирослав Д. Прдић Јагош Марковић Атеље 212 30. октобар 2000.[44]
Пацоловац Валдемар Даријан Михајловић Крушевачко позориште 22. април 2001.[43]
Обично вече Милан Гутовић Позориште Славија 9. мај 2002.[45][46]
Догодине у исто време Божидар Ђуровић 9. мај 2002.[47][48]
Пустолов 2. децембар 2002.[49]
Лажни цар Бранислав Мићуновић Црногорско народно позориште 1. новембар 2003.[50]
Згази ме глас Југ Радивојевић Позориште Славија 28. април 2004.[51][52]
Превртач[в] Божидар Ђуровић 28. јун 2005.[55][56]
Изгубљена форма Милан Гутовић 17. септембар 2005.[57][58]
Спусти се на земљу[г] Југ Радивојевић Позориште на Теразијама 19. јануар 2006.[62][63]
Лажа и паралажа Алекса Народно позориште у Београду 25. март 2006.[64][65]
Не шетај се гола Вељко Мићуновић Позориште Славија 17. јун 2006.[66][67]
Ко се боји Вирџиније Вулф? Џорџ Дејан Волф 2. јул 2006.[68][67]
Гагаринов пут Френк Маја Милатовић Овадиа Битеф театар 3. фебруар 2007.[69][70]
Веселе жене виндзорске Витез Џон Фалстаф Јиржи Менцл Народно позориште у Београду 29. март 2007.[71][72]
Маестро Маестро Славенко Салетовић Позориште Славија 12. октобар 2007.[73][74]
Вечера будала Пињон Франсоа Божидар Ђуровић Звездара театар 11. јун 2008.[75][76]
Зачин Милан Гутовић Позориште Славија 20. фебруар 2009.[77][78]
Сумњиво лице Јеротије Пантић, срески капетан Божидар Ђуровић Звездара театар 10. октобар 2009.[79][80]
Златно теле Остап Бендер Горан Марковић Народно позориште у Београду 6. октобар 2010.[81][82]
Јавна личност Љуба Дарко Бајић Звездара театар 2. фебруар 2011.[83][84]
Живот у тесним ципелама Љуба Душан Ковачевић 11. март 2011.[85][86]
Неспоразум Стари Вељко Мићуновић Народно позориште у Београду 10. децембар 2011.[87][88]
Чигра Жан Божидар Ђуровић Звездара театар 6. децембар 2012.[89][90]
Арт Иван Миљан Прљета Београдско драмско позориште 21. фебруар 2015.[91][92]
Украђена личнос’ Милан Гутовић 15. октобар 2016.[93][94]
Шупљи камен Игор Петрович Татјана Мандић Ригонат Театар Вук 15. мај 2018.[95][96]
Сумрак богова Барон Јоаким Јагош Марковић Београдско драмско позориште 1. октобар 2019.[97]
Арзамас Смрт Љиљана Тодоровић Звездара театар 24. децембар 2019.[98]
Путујуће позориште Шопаловић Василије Шопаловић Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 8. март 2020.[99][100]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
1960-е
1965. Проверено, нема мина Младић на улици
1967. Ох, дивљино (ТВ филм)
1967. Височка хроника (серија) Маркс
1968. Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана (ТВ филм)
1968. Бекства Скојевац
1968. Максим нашег доба (серија)
1969. Величанствени рогоња (ТВ филм) Естриго
1969. Пут господина Перисона (ТВ филм)
1969. Младићи и девојке 2 (серија)
1969. Хајде да се играмо (ТВ филм)
1969. Преко мртвих (ТВ филм) Драгослав Стојановић
1969. Лећи на руду (ТВ филм)
1969. Плава Јеврејка (ТВ филм)
1969. Код зеленог папагаја (ТВ филм)
1970-е
1970. Изгубљени син (ТВ филм)
1970. Крунисање (ТВ филм)
1970. Наши манири (ТВ филм)
1970. Француски без муке (ТВ филм)
1970. Лепа парада Стеван
1971. Суђење Флоберу (ТВ филм)
1971. Дипломци (серија) Драгутин Гута Павловић
1972. Амфитрион 38 (ТВ филм)
1972. Смех са сцене: Југословенско драмско позориште (ТВ филм)
1972. Пораз (ТВ филм)
1972. Прождрљивост (ТВ филм)
1972. Муса из циркуса (ТВ филм)
1972. Девојка са Космаја
1972. Село без сељака (серија)
1972. Чучук Стана (ТВ филм) Хајдук Вељко Петровић
1972. Трагови црне девојке
1973. Образ уз образ (серија) Лане
1973. Дубравка (ТВ филм)
1973. Од данас до сутра (серија)
1973. Браунингова верзија (ТВ филм)
1973. Бела кошуља (ТВ филм) Југ
1973. Сутјеска
1973. Позориште у кући (серија) Кућни помоћник
1974. Мери Роуз (ТВ филм)
1974. СБ затвара круг Бобан
1974. Батаљон је одлучио (кратки филм)
1975. Синови (ТВ филм) Принц
1975. Тена (ТВ филм)
1975. Лепеза (серија)
1975. Награда године (ТВ филм)
1975. Живот је леп (серија) Довниковић
1976. Повратак отписаних Капетан Тодоровић
1976. Београдска деца (ТВ филм)
1976. Морава 76 (серија)
1976. Част ми је позвати вас (серија) Лане
1976. Први гарнизон (кратки филм)
1977. Микеланђело Буонароти (ТВ филм)
1977. Професионалци (серија)
1977. Усијане главе (серија) Бумбаширевић
1977. Један дан (ТВ филм)
1977. Под истрагом (ТВ филм) Ђоле
1978. Маска (ТВ филм) Чезаре
1978. Повратак отписаних (серија) Капетан Тодоровић
1978. Госпођа министарка (ТВ филм) Чеда Урошевић
1979. Срећна породица Учитељ тениса
1979. Срећна породица (серија)
1979. Другарчине Поручник Илић
1979. Иван Горан Ковачић (ТВ филм)
1980-е
1980. Било, па прошло (серија)
1981. Кир Јања (ТВ филм) Мишић „Нотарош”
1981. Берлин капут
1981. Газија Морић
1981. Лаф у срцу Шојић
1981. 500 када (ТВ филм) Цојко
1981. Ерогена зона Момчило „Моца” Стојисављевић
1981. Светозар Марковић (серија) Сава Грујић
1981. Седам секретара СКОЈ-а (серија) Мијо Орешки
1982. Тесна кожа Срећко Шојић
1982. Стеница (ТВ филм) Пришипкин
1982. Кројачи џинса (ТВ филм) Пакито
1982. Четвртак уместо петка (ТВ филм) Лане
1983. Развојни пут Боре Шнајдера (ТВ филм) Витомир Камбасковић
1983. Још овај пут Васа, отмичар младе
1983. Освајање среће (серија)
1984. Целовечерњи тхе Кид (ТВ филм) Дон Франциско ЛП
1984. Не тако давно (серија)
1984. Улични певачи (серија)
1984. Увек са вама (серија) Лане
1984. Формула 1 (серија)
1984. Калеидоскоп двадесетог века (ТВ филм)
1985. Дај ми крила један круг (серија) Биљан
1985. Индијско огледало судија
1985. Дебели и мршави Богољуб Јакшић — Кнедла / др Мирослав Штрукл
1986. Црна Марија Коџа
1986. Фрка (серија)
1986. Мајстор и Шампита Ласло Фогел „Марципан”
1986. Шмекер Неша фотограф
1987. Догодило се на данашњи дан циркусант
1987. Бољи живот (серија) Ђан Карло Мароти
1987. Тесна кожа 2 Срећко Шојић
1988. Шпијун на штиклама Нарцис / Нарциса Зец
1988. Вук Караџић (серија) сердар Стеван Перков
1988. Ортаци Сима
1988. Тесна кожа 3 Срећко Шојић
1989. Полтрон Јанез Липовсек
1989. Бој на Косову Иван Косанчић
1989. Специјална редакција (серија)
1989–1993. Метла без дршке (серија) Огњен, Златков отац
1990-е
1990. Покојник (ТВ филм) Младен Ђаковић
1990. Сумњиво лице (ТВ филм) Алекса Жунић
1991. Холивуд или пропаст (ТВ филм)
1991. Тесна кожа 4 Срећко Шојић
1994–2014. Отворена врата (серија) Драгослав Јаковљевић
1996. Пустолов (серија) Пустолов
1998. Канал мимо (серија) Јеленко
1998. Код луде птице (серија) расветљивач
2000-е
2002. Заједничко путовање (ТВ филм) Јоаким Вујић
2002–2015. Вршачка позоришна јесен (серија)
2003. Мали свет свештеник
2003. Не може да шкоди (серија)
2004. Шарене каже (серија)
2004. Те quiero, Радиша (ТВ филм) Радиша Радишић — Љути
2005. Имам нешто важно да вам кажем Директор
2006. Условна слобода Озрен Ћук
2006. Седам и по Водитељ
2006–2011. Бела лађа (серија) Срећко Шојић
2007. Оно наше што некад бејаше (серија) Ћир Манта
2008. Неки чудни људи (серија) Лазар Гашић
2010-е
2010. Шесто чуло (серија)
2010. Златно теле (ТВ филм)
2011. Мали љубавни бог Милан
2013. Тесна кожа 5 Срећко Шојић
2014. Мала историја Србије (серија) Лане
2017. Врати се Зоне Јордан, Манулаћев отац
2017. Државни посао (серија) Адвокат Атанасије хаџи Тонић
2020-е
2021. Неспоразум
2021. Није лоше бити човек

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лик је у премијерној поставци играо Милош Жутић.[26]
  2. ^ У оригиналној изведби из 1993. улогу је играо Жарко Лаушевић.[37]
  3. ^ Премијерно извођење на сцени На­род­ног по­зо­ри­шта Ср­ба у Ма­ке­до­ни­ји „Бра­ни­слав Ну­шић”.[53] Касније је извођена и на другим сценама.[54]
  4. ^ Није поменут у списковима глумачких подела.[59][60][61]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Кртинић, Јовица (25. 8. 2021). „Порекло глумца Милана Ланета Гутовића - Порекло”. poreklo.rs. Приступљено 25. 8. 2021. 
  2. ^ „Milan Lane Gutović, glumac - Sada sam Krkobabićev kolibri”. Ekonometar. eKapija. 12. 4. 2012. Приступљено 30. 8. 2021. 
  3. ^ Marković, Moni. „Milan Lane Gutović - Umem moćno da ćutim”. story.rs. Архивирано из оригинала на датум 30. 1. 2010. Приступљено 25. 1. 2015. 
  4. ^ M. I, J. (6. 9. 2020). „Ovo je retko ko znao Lane Gutović iz dva braka ima troje dece: Krije ih od znatiželjnih pogleda, a evo kako izgleda njegova ćerka i čime se bavi”. Блиц. Приступљено 20. 8. 2021. 
  5. ^ „Lane je imao četvoro, a ne troje dece! Oglasila se Gutovićeva ćerka Milica - "Moj otac je imao još jednu ćerku!". mondo.rs. 28. 8. 2021. Приступљено 29. 8. 2021. 
  6. ^ „Преминуо Милан Лане Гутовић”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 25. 8. 2021. Приступљено 25. 8. 2021. 
  7. ^ „Преминуо глумац Милан Лане Гутовић”. Политика. 25. 8. 2021. Приступљено 26. 8. 2021. 
  8. ^ Sudar, Suzana (25. 8. 2021). „Preminuo Lane Gutović”. Нова С. Приступљено 26. 8. 2021. 
  9. ^ „Milan Lane Gutović sahranjen u Kumodražu”. FoNet. Данас. 28. 8. 2021. Приступљено 30. 8. 2021. 
  10. ^ „"Дигла се кука и мотика да је униште!" Овако је Милан Лане Гутовић говорио о Републици Српској (ВИДЕО)”. Вечерње новости. 26. 8. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  11. ^ „Преминуо Милан Гутовић”. Југословенско драмско позориште. 25. 8. 2021. Приступљено 30. 8. 2021. 
  12. ^ „Umetničke biografije | Milan Gutović”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2005. Приступљено 30. 8. 2021. 
  13. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (1. 2. 2020). „Милан Лане Гутовић поново у ЈДП-у”. Политика. Приступљено 2. 2. 2020. 
  14. ^ „Lane Gutović proglašen za najpopularniji strani TV lik u Makedoniji, Maja Odžaklijevska nacionalni umetnik!”. Прес. 13. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2014. Приступљено 17. 11. 2014. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з Стојановић 2008, стр. 259.
  16. ^ „Пантологија или млеко мудрости”. Атеље 212. Приступљено 30. 8. 2021. 
  17. ^ а б в г д ђ Стојановић 2008, стр. 260.
  18. ^ „Buba u uhu”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2013. Приступљено 30. 8. 2021. 
  19. ^ „Маратонци трче почасни круг”. Атеље 212. Приступљено 30. 8. 2021. 
  20. ^ а б в г д Стојановић 2008, стр. 261.
  21. ^ Стојановић 2008, стр. 261—262.
  22. ^ а б в Стојановић 2008, стр. 262.
  23. ^ Стојановић 2008, стр. 262—263.
  24. ^ а б в г д Стојановић 2008, стр. 263.
  25. ^ Волк 2006, стр. 314.
  26. ^ „Oluja”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 30. 8. 2021. 
  27. ^ „Милан Гутовић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 8. 2021. 
  28. ^ Волк 2006, стр. 315.
  29. ^ Волк 2006, стр. 316.
  30. ^ Волк 2006, стр. 317.
  31. ^ а б Стојановић 2008, стр. 264.
  32. ^ Волк 2006, стр. 318.
  33. ^ „Šta je Beograd video” (PDF). Лудус, број 17. 5. 5. 1994. стр. 4. Приступљено 30. 8. 2021. 
  34. ^ а б Волк 2006, стр. 385.
  35. ^ Волк 2006, стр. 322.
  36. ^ а б Стојановић 2008, стр. 265.
  37. ^ „Lažni car Šćepan mali”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 30. 8. 2021. 
  38. ^ „Lažni car Šćepan mali”. Црногорско народно позориште. Приступљено 30. 8. 2021. 
  39. ^ Волк 2006, стр. 320—321.
  40. ^ „Лари Томпсон, трагедија једне младости”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  41. ^ Волк 2006, стр. 372.
  42. ^ Волк 2006, стр. 323—324.
  43. ^ а б Волк 2006, стр. 545.
  44. ^ „Тулумбус”. Атеље 212. Приступљено 30. 8. 2021. 
  45. ^ „"Obično veče". Позориште Славија. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2009. Приступљено 30. 8. 2021. 
  46. ^ Волк 2006, стр. 376.
  47. ^ „"Dogodine u isto vreme". Позориште Славија. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2007. Приступљено 30. 8. 2021. 
  48. ^ „Догодине у исто време”. Академија 28. Приступљено 30. 8. 2021. 
  49. ^ Волк 2006, стр. 377.
  50. ^ „Lažni car”. Црногорско народно позориште. Приступљено 30. 8. 2021. 
  51. ^ „Komedija 'Zgazi me' u Slavija teatru”. Блиц. 28. 4. 2004. Приступљено 30. 8. 2021. 
  52. ^ Волк 2006, стр. 378.
  53. ^ Станчић, М. (20. 6. 2005). „Превртач за Видовдан”. Вечерње новости. Приступљено 30. 8. 2021. 
  54. ^ „Predstava Prevrtač u Kulturnom centru Zrenjanina”. probjave.com. 21. 11. 2009. Приступљено 30. 8. 2021. 
  55. ^ „Večeras u "Zavodniku". Глас јавности. 4. 10. 2003. Приступљено 30. 8. 2021. 
  56. ^ „“Prevrtač”- Slavija”. tiketklub.com. Приступљено 30. 8. 2021. 
  57. ^ „“Izgubljena forma “- Slavija”. tiketklub.com. Приступљено 27. 6. 2021. 
  58. ^ Годишњак 28 2007, стр. 87.
  59. ^ Годишњак 28 2007, стр. 83.
  60. ^ Јовановић 2009, стр. 289.
  61. ^ „Spusti se na zemlju”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 30. 8. 2021. 
  62. ^ „Mjuzikl Spusti se na zemlju u Pozoristu na Terazijama”. bgsvetionik.com. 19. 12. 2005. Приступљено 30. 8. 2021. 
  63. ^ Medenica, Ivan (26. 1. 2006). „Džabe smo krečili”. Време. Приступљено 30. 8. 2021. 
  64. ^ „Лажа и паралажа”. Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 8. 2021. 
  65. ^ Волк 2009, стр. 527.
  66. ^ „Ne šetaj se gola!”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2007. Приступљено 30. 8. 2021. 
  67. ^ а б Годишњак 28 2007, стр. 88.
  68. ^ „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2016. Приступљено 30. 8. 2021. 
  69. ^ „Repertoar - Sezona 2007 - Gagarinov put”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  70. ^ Годишњак 29 2008, стр. 21.
  71. ^ „Веселе жене виндзорске”. Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 8. 2021. 
  72. ^ Годишњак 29 2008, стр. 41.
  73. ^ „"Maestro". Позориште Славија. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2009. Приступљено 30. 8. 2021. 
  74. ^ Годишњак 30 2009, стр. 73.
  75. ^ „Вечера будала”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  76. ^ Годишњак 30 2009, стр. 76.
  77. ^ Р, Р. (24. 2. 2009). „Зачин од смеха”. Вечерње новости. Приступљено 30. 8. 2021. 
  78. ^ Годишњак 31 2010, стр. 79.
  79. ^ „Сумњиво лице”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  80. ^ Годишњак 32 2011, стр. 84.
  81. ^ „Златно теле”. Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 8. 2021. 
  82. ^ Годишњак 33 2012, стр. 43.
  83. ^ „Premijera "Javne ličnosti" večeras u Zvezdara teatru”. Танјуг. Блиц. 2. 2. 2011. Приступљено 30. 8. 2021. 
  84. ^ „Јавна личност”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  85. ^ „Живот у тесним ципелама”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  86. ^ Годишњак 33 2012, стр. 92.
  87. ^ „Неспоразум”. Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 8. 2021. 
  88. ^ Годишњак 34 2013, стр. 41—42.
  89. ^ „Чигра”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  90. ^ Годишњак 35 2014, стр. 83.
  91. ^ „Арт”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2015. Приступљено 30. 8. 2021. 
  92. ^ Годишњак 37 2016, стр. 18.
  93. ^ „Лане Гутовић у монодрами Украђена личнос”. СРНА. Глас Српске. 15. 10. 2016. Приступљено 30. 8. 2021. 
  94. ^ „Ukrađena ličnost”. hocupozoriste.rs. Приступљено 30. 8. 2021. 
  95. ^ „Шупљи камен”. Театар Вук. Приступљено 30. 8. 2021. 
  96. ^ Годишњак 40 2019, стр. 75.
  97. ^ „Сумрак богова”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 04. 11. 2019. Приступљено 30. 8. 2021. 
  98. ^ „Арзамас”. Звездара театар. Приступљено 30. 8. 2021. 
  99. ^ „Путујуће позориште Шопаловић”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 30. 8. 2021. 
  100. ^ Panić, Slavica (7. 6. 2021). „Bjelogrlić večeras u Užicu zaigrao umesto Laneta Gutovića”. Нова С. Приступљено 30. 8. 2021. 

Додатни извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]