Милан Личина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛАН ЛИЧИНА
Ličina Milan.jpg
Милан Личина
Датум рођења(1917-00-00)1917.
Место рођењаЧађавица, код Б.Новог
 Аустроугарска
Датум смрти31. март 1942.(1942-03-31) (24/25 год.)
Место смртиЈошавка Доња, код Челинца
Хрватска НД Хрватска
Професијастудент
Члан КПЈ одоктобра 1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од24. јула 1953.

Милан Личина (Чађавица Доња, код Босанског Новог, 1917Јошавка Доња, код Челинца, 31. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1917. године у селу Чађавица Доња, кдо Босанског Новог. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у оближњем селу Великој Рујишкој. Пошто је био најбољи ђак у својој генерацији, родитељи су га, на наговор учитеља, уписали у Грађанску школу у Босанском Новом. Иако је био у веома тешким материјалним условима, успео је ову школу да заврши са одличним успехом. Потом се уписао у Трговачку академију у Бања Луци, обезбеђујући, поучавањем слабих ђака, средства за школовање.[1]

Током учења Трговачке академије, приступио је омладинском револуционарном покрету. Временом је бивао све активнији, а преко школских распуста политички је деловао у родном крају. На његову иницијативу у Великој Рујишкој је основана библиотека „Сељачког кола”, око које се формирао актив напредних сељака и омладинаца. После завршетка Трговачке академије, наставио је, као ванредни студент, Високу економско-комерцијалну школу у Загребу. Године 1937. се запослио у Крушевцу, и ту остао све до 1940. године, када је отишао на одслужење војног рока.[1]

Војни рок је служио у Мостару, где га је затекао и почетак Априлског рата, 1941. године. Након брзе капитулације Југословенске војске, успео је да избегне заробљавање и да се врати у родни крај. Ту се повезао са Месним комитето КПЈ за Босански Нови, који га је укључио у припреме устанка у овом крају.[1]

Милан је око себе окупио неколико група поузданих људи из околних села, а 31. јула 1941. године је устанике повео у напад на Рудице, оглашавајући тако почетак оружане борбе у овом делу Подгрмеча. Од тада је неуморно радио на учвршћењу устаничке организације, супротстављајући се појавама колебања у време разбијања устаничког фронта од надмоћних непријатељских снага, а затим покушајима италијанског окупатора и прочетничких елемената да разбију устанак. Октобра 1941. године је био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

У јесен 1941. постао је заменик командира, а одмах потом и командир Новске партизанске чете. Од новембра 1941. године био је члан Среског комитета КПЈ за срез Босанска Крупа. Иако је био командир чете и члан Среског комитета учествовао је у многим оружаним акцијама и увек се налазио у првим редовима, као и у јуришима. Почетком марта 1942. године Милан је био распоређен на дужност секретара у Оперативном штабу НОП одреда за Босанску крајину. Потом је, по задатку, био упућен у Штаб Четвртог крајишког партизанског одреда, у село Јошавку, у централној Босни, где се тада на лечењу налазио рањени др Младен Стојановић, начелник Оперативног штаба НОП одреда за Босанску крајину.[1]

Милан се у Јошавки затекао и у време четничког пуча Раде Радића у Четвртом крајишком партизанског одреда, у ноћи 1/2. априла. Одмах по добијању вести о пучу, Милан се из основне школе у Горњој Јошавки, где се налазила болница и Штаб одреда, упутио ка кући Данила Вуковића, где се налазио рањени Младен Стојановић. Када се приближио кући, Милан је видео да су четници унутра и припуцао је на њих. Када су му они одговорили ватром, Милан се повукао и у близини куће упао у четничку заседу и страдао.[1]

Читава Миланова породица је учествовала у Народноослободилачком покрету (НОП) — отац Боривој и браћа су се борили у партизанима.[1]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]