Милан Предић
| Милан Предић | |
|---|---|
 Милан Предић, поштанска марка | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. новембар 1881. |
| Место рођења | Панчево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 9. децембар 1972. (91 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Милан Предић (Панчево, 24. новембар 1881 – Београд, 9. децембар 1972) био је српски професор, књижевник, драматург, позоришни и сликарски критичар, преводилац, управник Народног позоришта у Београду и уредник Српског књижевног гласника.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну школу је завршио у Панчеву, а гимназију у Београду.[1] Био је синовац сликара Уроша Предића.
На Филозофском факултету у Београду је студирао српску књижевност од 1901. до 1908. године са прекидима због паралелних студија књижевности у Паризу које су трајале од 1903 до 1907. године. Диплому из књижевности, коју је стекао на Сорбони 1907. године, у својству декана потписао је Аристид Бријан.[2]
После завршетка студија радио је као гимназијски професор у Ужицу 1907, а 1908. године у Београду.
Непосредно након ових првих радних искустава, па све до одласка у пензију 1947. године, Предић ће бити професионално усмерен једино на позориште и све у вези са њим.
Први његов позоришни ангажман започео је када га је Милан Грол, поставши управник Народног позоришта у Београду, позвао да напусти место суплента у Трећој београдској гимназији и 25. јула 1909. га поставио за драматурга Народног позоришта. Од тог тренутка је његова позоришна судбина тесно повезана са Гролом, са којим је делио добро и зло, постизао успехе и доживљавао падове.[2] У том периоду (1910) је Милан Предић основао Другу глумачку школу при Народном позоришту у којој је и сам био предавач.
Ови блиски сарадници су убрзо заједно поднели оставку 3. априла 1910. године, када их је надјачао Глумачки клуб са Милорадом Гавриловићем на челу[2], у унутрашњем сукобу и расколу у оквиру самог ансмбла.[3] Након повлачења са вратио се свом месту наставника приправника, а потом одлази у Минхен на позоришне студије ,[4] након чега се 15. априла 1911. године, под другом управом Милана Грола, поново обрео у позоришту као драматург.
Убрзо, 18. јула 1911. године, на основу нове Уредбе о Народном Позоришту у Београду, постао је секретар VI класе.[2]
Милан Предић је учествовао у оба Балканска и у Првом светском рату.[4][5] По завршетку ових великих ратова посветио је сву своју позоришну снагу београдском Народном позоришту. Наиме, у периоду после Првог светског рата, као директор Драме од 1918. до 1923. године, морао је да реорганизује и усмери целокупан позоришни рад јер је ратни вихор оставио свеопшту пустош на свим пољима, уништио је зграду и инвентар и пореметио је уметничке вредности.[2] У три наврата је, потом, био управник Народног позоришта у Београду (1924-1933, 1939-1940. и 1944-1947)[2][4][5]
У свакој својој позоришној етапи радио је с несмањеним одушевљењем, непрестано подижући уметнички ниво представа (драмских, оперских и балетских). Првенствено је бригу поклањао репертоару, са подједнаким познавањем прилазио је драмским, оперским и балетским остварењима. Привлачили су га сви елементи сценског приказа, па је свакоме од њих поклањао једнаку пажњу.[2]
Као добар познавалац позоришне проблематике и сигуран организационо-технички и уметнички администратор Народног позоришта, уложио је много труда у подизање његовог уметничког нивоа (репертоара, режије, глуме, декоративне опреме, костимографије).[4]
Остали доприноси[уреди | уреди извор]
- Основао је Глумачку школу 1910. године, а Позоришни музеј 1929. године, одређујући му задатак и циљеве, реорганизовао је целлокупну позоришну администрацију, разграничио и поставио уметничке функције Драме, Опере и Балета.[4]
- Био је одличан познавалац француске и немачке књижевности и језика. Нагињао је више француској књижевности па је и преводио са француског – за позориште, али и у другим областима.[2]
- Милан Предић представља истакнуту личност у епохи Српског књижевног гласника између два рата, али и касније, где је објављивао своје критике, есеје и радове и чији је био уредник.[6][1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 659.
- ^ а б в г д ђ е ж „ПРЕДИЋ Милан | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ Svetozar, Rapajić (2015), English: Monograph - Faculty of Dramatic Arts in Belgrade, 2015 (PDF), Приступљено 2022-11-04
- ^ а б в г д Krleža, Miroslav, ур. (1965). Enciklopedija Jugoslavije. 6, Maklj-Put. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. стр. 596.
- ^ а б Jovanović, Raško V. (2013). Leksikon drame i pozorišta. Dejan Jaćimović. Beograd. ISBN 978-86-07-01999-1. OCLC 883837997.
- ^ Бихаљи, Ото, ур. (1978). Мала енциклопедија Просвета. Књ. 2, К - П : општа енциклопедија. Београд: Просвета. стр. 907.
Литература[уреди | уреди извор]
- Предић, Милан. Чланци и белешке (2004), приредио Дарко Гарић, Београд: Карић фондација, стр. 5-56.
