Милан Прибићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Прибићевић
Милан Прибићевић.jpg
Биографија
Датум рођења1877
Место рођењаБрод на Сави
Аустроугарска
Датум смрти8. март 1937.(1937-03-08) (59/60 год.)
Место смртиМонтре
Швајцарска
СупружникРужа Бошковић Прибићевић

Милан Прибићевић (Брод на Сави, 1877Монтре, 8. март 1937) је био пуковник Српске војске, учесник у Балканским ратовима и Првом светском рату, борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт.

Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Истакао се у политичком раду на уједињењу Јужних Словена и на рушењу Аустроугарске. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер. Говорио је неколико језика. Прибићевић је предводио земљорадничку странку у Краљевини Југославији.

Биографија[уреди]

Милан Прибићевић је рођен у Броду на Сави, данас Славонском Броду. Потиче из српске банијске породице од оца Васа, грађанског учитеља и мајке Христине, домаћице.[1] У младости је био аустријски официр. Доласком у Краљевину Србију 1904. год. постао је гласовити национални борац и трибун, за уједињење Јужних Словена. Био је истакнути ратник и један од виђенијих међуратних политичара. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер.

Последње деценије живота провео је на Косову, у селу Велика Река код Вучитрна, доносећи тековине савремене цивилизације.

Имао је старију браћу Валеријана и Светозара и млађег брата Адама.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана, са својом мајком Христином и супругом Ружом Бошковић Прибићевић.

На његовом споменику пише: Пуковник Српске војке, носилац Карађорђеве зведе са мачевима, земљорадник са Косова из села Велика река.

Милан Прибићевић је величао Србију кудећи је, њен менталитет и неодговорност, називао је Србијицом, позивајући ипак на љубав према њој таквој, неспремној да удовољи идеалу Пијемонта каквог су у својим главама носила браћа Прибићевић. [2]

Приповетке[уреди]

  • Из Адамових прича
  • Земља од државе (1927)
  • Бадње вече Остоје Бјелице

Референце[уреди]

  1. ^ Предговор Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 25, 2013) (на језику: енглески), Бадње вече Остоје Бјелице
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 25. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]