Милан Решетар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Решетар
Milan Rešetar 1904 Mayerhofer.png
Милан Решетар 1904.
Датум рођења(1860-02-01)1. фебруар 1860.
Место рођењаДубровник
Аустријско царство
Датум смрти14. јануар 1942.(1942-01-14) (81 год.)
Место смртиФиренца
Краљевина Италија

Милан Решетар (Дубровник, 1. фебруар 1860Фиренца, 14. јануар 1942), био је српски филолог из Дубровника и један од познатијих представника дубровачких Срба римокатоличке вероисповести.[1]

Биографија[уреди]

Гимназију је завршио у родном Дубровнику, а словенску и класичну филологију у Бечу и Грацу. На основу студије Дубровачка документа од XIII-XV века (нем. Die ragusanischen Urkunden des XIII-XV Jahrhunderts) 1895. године постаје доцент словенске филологије на Филозофском факултету у Бечу. Од 1919. ради на Филозофском факултету у Загребу где је пензионисан 1928. Последње године свог живота проводи у Фиренци не престајући се бавити научним радом. Био је члан Српске краљевске академије од 1940. године.

Посебно су значајне његове студије из дијалектологије и историје српског језика. Од дијалектолошких радова посебан значај имају студије, Штокавски дијалекат (Der štokavische Dialekt, Беч 1907), Српскохрватски акценат југозападних говора (нем. Die serbokroatische Betonung südwestlicher Mundarten, Беч 1900). Посмртно су у Београду објављене његове студије Најстарији дубровачки говор 1951. и Најстарија дубровачка проза 1952. у Београду.

За историју српског језика драгоцена су његова издања старих споменика, и то: Задарски и Рањинин лекционар објављен у Загребу 1894, Либро од мнозијех разлога: Дубровачки ћирилски зборник од г. 1520 објављено у Београду 1926, Два дубровачка језична споменика из 16. века објављено у Београду 1938. године. Осим тога, стекао је заслуге за критичка издања дубровачких писаца Марина Држића 1930, Шишка Менчетића и Џоре Држића 1937, те Џива Гундулића 1938. године.

У својој приступној беседи Српској краљевској академији, пред крај свог живота a у контексту надолазећег распада Краљевине Југославије, Милан Решетар недвосмислено износи свој поглед на језик Дубровника и дубровачке писане заоставштине, подвлачећи: „Мени су Срби и Хрвати један народ под два имена, па ми је зато Дубровник српски и хрватски. Али ко дијели српско од хрватскога мора признати да је Дубровник по језику увијек био српски“.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]