Милан Роглић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Роглић
W Milan Roglic.jpg
На школовању у Марсељу око 1923. године
Датум рођења (1904-06-26)26. јун 1904.
Место рођења Крагујевац
Краљевина Србија
Датум смрти 27. април 1986.(1986-04-27) (81 год.)
Место смрти Београд
СФРЈ
Поље фотографија
Најважнија дела
фотографија: 27. мартовске демонстрације 1941. године у Београду

Милан Роглић (19041986), фотограф, фото-репортер - мајстор новинске фотографије у периоду између свјетских ратова у београдском листу „Правда“[1], фоторепортер два београдска илустрована листа као и Народног позоришта такође у Београду, службени фотограф у Министарству владе Милана Недића и члан удружења новинара Краљевине Југославије. Од 1926. године па све до осамдесетих година 20 вијека, имао је фотографску радњу у улици Иве Лоле Рибара (данас Светогорска) бр. 37 у Београду.[2][3]

Биографија[уреди]

Рођен је 26. јун 1904. године у Крагујевцу. Растао је у порушеној и спаљеној Србији у паузама између Првог и Другог балканског, као и за вријеме и послије Првог свјетског рата. Отац Милош се из Првог свјетског рата није вратио у Србију. Отпловио је са рањеницима француским лађама у Марсељ.

Помоћ француске Владе Србима и Србији у том веремену била је изузетна. Тако је и Милан дошао код оца у Марсељ. Ту је започео своје школовање. Учио је фотографски занат код најбољих мајстора фотографије тог времена. Послије завршеног школовања, вратио се у Србију, у Београд. 1926.г. отвара у Београду самосталну фотографску радњу - "фото Рголић".[3] Ускоро се запошљава и у београдском вечерњем листу „Правда“ као фото-репортер. За Милана Роглића, каже познати српски новинар Вук Трнавски у Политици од 27. августа 1978. године: „Био је, у оно доба, један од најпознатијих београдских фоторепортера; један од тројице врхунских мајстора новинске фотографије чији су снимци често значили што и уводни коментар у листу."[2]

Демонстрације 27. марта 1941. године у Београду (Милан Роглић)

У демонстрацијама одржаним 27. марта 1941. у Београду против потписивања Тројног пакта Краљевине Југославије са Немачким Рајхом, настао је велики број Роглићевих фотографија. Међу њима се издваја фотографија мотоциклисте са посадом. Ушла је у све уџбенике послијератне Југославије и стала у ред фотографских докумената историјске важности. Постала је митска заједно са фотографијама „Везировог моста“ и прелаза српских ратника преко Дрима у Првом свјетском рату и Скригинове „Мајке Кнежопољке“, фотографског препјева Скендерове поеме Стојанка мајка Кнежопољка о страдању српских цивила у Козарачкој офанзиви 1942. године. Посебан израз и документарну важност ове фотографије пореде се са Делакроовом сликом „Слобода предводи народ[2]. Негатив ове фотографије се чува у Војном музеју у Београду на Калемегдану.[2] Између два свјетска рата, фотографисао је, међу осталим и многе значајне људе из јавног живота, и забиљежио више важних догађања у историји Југославије. Радио је, као сарадник, за многе београдске дневне, вечерње али и листове из културе. (Модни часопис "Женa и свет", позоришни лист"Српска сцена", "Илустровани лист"...)[4][5]

У времену окупације Србије у Другом свејтском рату, уцењен логором, фото-репортер Милан Роглић се запослио у Пропагандном одјељењу Предсједништва Владе Милана Недића и тако постао званични фотограф владе .[6]

Све негативе његових фотографија, тако и ове од посебног значаја, сачувала је његова сестра Душанка и зет Петар Јоксимовић, у лименим кутијама закопаним испод угља у подруму стана у Београду - Доситејева 38. Кутије са негативима су из угља извађене тек послије завршетка Другог свјетског рата.[7][8]

Непосредно послије рата Милан је и ухапшен. Неколико мјесеци ислеђиван од стране УДБЕ. Пуштен је јер није било доказа о његовој сарадњи са окупатором и квислинзима, али и на интервенције старих некомпромитованих предратних београдских веза Роглића као и упорношћу породице Јоксимовић.[8] Послије Другог свјетског рата учинио је много портрета међу њима и значајних и познатих људи тог времена.Био је члан Удружења новинара Србије. Фотографише фотографским апаратом марке Лајка- "Leica".[2] Умро је у Београду 27. априла 1986. гдје је и сахрањен на Новом гробљу.

Референце[уреди]

  1. [1]
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Дневни лист Политика - Београд: 27. август 1978.
  3. 3,0 3,1 Група аутора, Време - београдски лист, Београд, 18.9.1926.
  4. Група аутора, Српска сцена- Позоришни лист, Београд, 16.12.1942.
  5. Čitač knjiga
  6. Глас јавности: „Скупа цена комформизма“, 14. 7. 2001., Приступљено 23. 9. 2012.
  7. Дневни лист „Политика": Фотографија која је преживела све ратове 20. века, Б. Малиш, 18. 8. 2009., Приступљено 23. 9. 2012.
  8. 8,0 8,1 „Вечерње новости"- Београд: 31. март 2009.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Галерија[уреди]