Милан Смиљанић (свештеник)
милан смиљанић | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() прота Милан Смиљанић | |||||||
Датум рођења | 1891. | ||||||
Место рођења | Равни, код Ужица![]() | ||||||
Датум смрти | август 1979. | ||||||
Место смрти | Сирогојно, код Чајетине, ![]() ![]() | ||||||
Професија | свештеник | ||||||
Учешће у ратовима | Балкански ратови Народноослободилачка борба | ||||||
Одликовања |
|
Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891 — Сирогојно, код Чајетине, август 1979) је био протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника - проте, који је биран за народног посланика.[1] Основну школу је похађао у родном месту и наставио породичну традицију - завршио Богословију у Београду. У изгледу му је било путовање у Русију, због усавршавања, али је избио Први балкански рат. Доспео је 1912. године богослов Милан у Четврти пешадијски пук "Стефан Немања", и са њим кренуо као војник у рат, у борбу за Куманово.
Био је први министар пољопривреде у Влади НР Србије (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године[2] спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за потпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.
Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, Удружења православних свештеника Југославије од краја 1947. године.[3]
Умро је августа 1979. године у Сирогојну, где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти Цркве светих апостола Петра и Павла. На његовој сахрани посмртни говор је одржао Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије, док је опело одржао Владика жички Стефан Боца.
Његов син Михајло је такође био прота.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.
- ^ "Задруга", Београд 1. јануар 1965.
- ^ "Весник", Београд 1. март 1948.
- ^ Интервју, априла 1982. („Југопапир”, јануара 2016.)
Литература[уреди | уреди извор]
- Матић, Бошко (1985). Прота — крст и петокрака проте Милана Смиљанића. Београд: Туристичка штампа.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |