Милан Смиљанић (свештеник)

милан смиљанић
милан смиљанић
	прота Милан Смиљанић
Датум рођења	1891.
Место рођења	Равни, код Ужица; Краљевина Србија
Датум смрти	август 1979.
Место смрти	Сирогојно, код Чајетине, ; СР Србија; СФР Југославија
Професија	свештеник
Учешће у ратовима	Балкански ратови; Народноослободилачка борба
	одликовања Краљевине Србије:
	одликовања СФРЈ:

Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891 — Сирогојно, код Чајетине, август 1979) је био протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника - проте, који је биран за народног посланика.^[1] Основну школу је похађао у родном месту и наставио породичну традицију - завршио Богословију у Београду. У изгледу му је било путовање у Русију, због усавршавања, али је избио Први балкански рат. Доспео је 1912. године богослов Милан у Четврти пешадијски пук "Стефан Немања", и са њим кренуо као војник у рат, у борбу за Куманово.

Био је први министар пољопривреде у Влади НР Србије (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године^[2] спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за потпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.

Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, Удружења православних свештеника Југославије од краја 1947. године.^[3]

Умро је августа 1979. године у Сирогојну, где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти Цркве светих апостола Петра и Павла. На његовој сахрани посмртни говор је одржао Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије, док је опело одржао Владика жички Стефан Боца.

Његов син Михајло је такође био прота.^[4]