Пређи на садржај

Мила Вешовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мила Вешовић
Лични подаци
Датум рођења(1963-03-23)23. март 1963.(62 год.)
Место рођењаИванград, НР Црна Гора, ФНР Југославија
Образовањедипломирани филозоф и социолог, мастер културне медијације
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву,
Универзитет у Верони
Књижевни рад
Најважнија дела„Послије три марта”
„Исходишта имена”

Мила Вешовић (Иванград, 23. март 1963) је српско-црногорска је књижевница, сликарка и професорка филозофије и социологије, која живи у Верони.[1][2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Мила Вешовић је рођена у Иванграду, у данашњим Беранама. У том граду је након основне школе матурирала у Гимназији „Панто Малишић”, а даље школовање наставила је у Сарајеву. Дипломирала је на Одсеку за филозофију и социологију тамошњег Филозофског факултета 1989. године. Титулу мастера културне медијације стекла је на Департману друштвених наука Универзитета у Верони 2004.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Одмах после дипломирања почела је да предаје филозофију, социологију, психологију и логику у матичној беранској Гимназији „Панто Малишић”. Професорски рад није запоставила ни након одласка у Италију негујући свој позив уметничким и лингвистичким предавањима.

Скоро две деценије је радила као преводилац у Општинском суду Вероне и медијатор у болницама, школама и другим институцијама. У улози стручног сарадника учестовала је у бројним курсевима на тему медијације и имиграције у школама и другим институцијама. Била је и дописник из Вероне црногорског дневника „Побједа” и сарадник италијанског часописа „AZ Marmi”.

Мила Вешовић се остварила и у књижевности. Објавила је два романа: „Послије три марта” 1996. године и „Исходишта имена” 2001. Сликарство ју је привлачило од најранијих дана. Своја дела је најпре излагала групно 1990-их, а после 2000. године је почела да се самостално уметнички представља на изложбама у Италији. Њен правац је фигуративна, али и примењена уметност. Потоња се огледа у изради просторних мозаика и опремању објеката.[4]

Носилац је националног сертификата „Транскултурална медијација”, које јој је у Риму доделило италијанско Министарство рада, здравља и социјалне политике 2009.

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[5]

Живи и ради на релацији Италија – Црна Гора.[1]

Литерарна дела

[уреди | уреди извор]

Стручни чланак

[уреди | уреди извор]
  • „Уточиште за изгубљену мисао” у листу за умјетност, културу, науку и друштвена питања Овдје (Републички културни центар, Подгорица, Црна Гора, 1997)

Одабране изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Самостално излагање на међународним сајмовима (Напуљ, Италија, 2002–2004)
  • Самостална изложба акрилика на платну „L'origine del nome” у улици Stella (Верона, Италија, 2014)
  • Самостална изложба акрилика на платну „Adesso” у палати „Pincini Carlotti” (Гарда, Италија, 2018)
  • Групна изложба (Сан Ђорђо, Италија, 2019)
  • Групна изложба два аутора „Заједно” (Беране, Црна Гора, 2024)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Слике у бојама завичаја”, Вести, 10. септембар 2022. Посећено 9. априла 2025.
  2. ^ „Отворена изложба под називом ’Заједно’ ауторки Марине и Миле Вешовић”, Полимски музеј, 12. август 2024. Посећено 24. јула 2025.
  3. ^ „L’origine dei nomi, reportage della personale di pittura di Mila Vesovic”, Il fior di cappero, 12. јун 2014. Посећено 24. јула 2025.
  4. ^ „Mila Vesovic: storie all’’Origine dei nomi’”, L'Arena, 15. јун 2014. Посећено 24. јула 2025.
  5. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 6. априла 2025.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]