Миленко Михајловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миленко Михајловић
Датум рођења (1953-11-19)19. новембар 1953.(63 год.)
Место рођења Београд
ФНР Југославија

Миленко Михајловић (Београд, 19. новембар 1953[1]) је српски сликар, карикатуриста и цртач стрипа.[2]

Живот[уреди]

Син je из првог брака књижевника Драгослава Михаиловића.[3]

Завршио је Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професорке Мирјане Михаћ. Магистрирао је 1987. са изложбом из циклуса „Локвањи“.[4]

Један је од аутора симбола грађанског отпора Београђана, Србије и Југославије у данима агресије НАТО (1999), у облику пар црних и белих концентричних кругова. Радио је као уредник карикатуре и стрипа у сатиричним листовима „Студент” (1985—1987), „Данга” (1993—1998) и „Наша крмача“.[5][4]

Године 1985. освоји је друго место на конкурсу карикатуре ПЈЕР, а 1986. је освојио треће место.[5]

Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС).

Изложбе[уреди]

Свој сликарски опус дели на циклусе-самосталне изложбе[4][5]:

  • „Босна“ (1985)
  • „Локвањи“ (1987)
  • „Београдски кровови ноћу“ (1989)
  • „Сопоћани“ (1990)
  • „Магија Београда“ (1990)
  • „Птице“ (1991)
  • „Жртва“ (1991)
  • „Коже“ (1992)
  • „О реци“ (1993)
  • „Картони “(1993)
  • „Хиландар“ (1995)
  • „Ходочашће“ (1997)
  • „Окамењено море“ (2000)
  • „Црно бели свет“ (2002)
  • „Џез и блуз портрети“ (2003)
  • „Београд од кафане до кафане“ (2004)
  • „Ходочашће Београда“ (2005)
  • „Метеори“ (2007)
  • „Служб“ (2008)
  • „Београд (у малом) кога више нема“ (2010)
  • „Нешто с анђелима“, Мали изложбени салон, Бански двор, Бања Лука (2011)
  • „Нешто с анђелима“ (2012)
  • „Београдски круг оловком“ – цртежи оловком (2013)
  • „Савамала“ – цртежи тушем (2013)

Извори[уреди]

  1. „Миленко Михајловић” (на језику: ср). Пројекат Растко. Приступљено 23. 5. 2012. 
  2. „У пролазу: Миленко Михајловић” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 21. 5. 2012. Приступљено 23. 5. 2012. 
  3. Татјана Лош (27 4 2013)
  4. 4,0 4,1 4,2 Илустратор
  5. 5,0 5,1 5,2 Драган Перић (23 3 2015)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]