Миленко Михајловић
| Миленко Михајловић | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. новембар 1953. |
| Место рођења | Београд ФНР Југославија |
| Поље | сликарство, стрип |
Миленко Михајловић (Београд, 19. новембар 1953[1]) је српски сликар, карикатуриста и цртач стрипа.[2]
Живот[уреди]
Син je из првог брака књижевника Драгослава Михаиловића.[3]
Завршио је Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професорке Мирјане Михаћ. Магистрирао је 1987. са изложбом из циклуса „Локвањи“.[4]
Један је од аутора симбола грађанског отпора Београђана, Србије и Југославије у данима агресије НАТО (1999), у облику пар црних и белих концентричних кругова. Радио је као уредник карикатуре и стрипа у сатиричним листовима „Студент” (1985—1987), „Данга” (1993—1998) и „Наша крмача“.[5][4]
Године 1985. освоји је друго место на конкурсу карикатуре ПЈЕР, а 1986. је освојио треће место.[5]
Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС).
Изложбе[уреди]
Свој сликарски опус дели на циклусе-самосталне изложбе[4][5]:
- „Босна“ (1985)
- „Локвањи“ (1987)
- „Београдски кровови ноћу“ (1989)
- „Сопоћани“ (1990)
- „Магија Београда“ (1990)
- „Птице“ (1991)
- „Жртва“ (1991)
- „Коже“ (1992)
- „О реци“ (1993)
- „Картони “(1993)
- „Хиландар“ (1995)
- „Ходочашће“ (1997)
- „Окамењено море“ (2000)
- „Црно бели свет“ (2002)
- „Џез и блуз портрети“ (2003)
- „Београд од кафане до кафане“ (2004)
- „Ходочашће Београда“ (2005)
- „Метеори“ (2007)
- „Служб“ (2008)
- „Београд (у малом) кога више нема“ (2010)
- „Нешто с анђелима“, Мали изложбени салон, Бански двор, Бања Лука (2011)
- „Нешто с анђелима“ (2012)
- „Београдски круг оловком“ – цртежи оловком (2013)
- „Савамала“ – цртежи тушем (2013)
Извори[уреди]
- ↑ „Миленко Михајловић”. Пројекат Растко. Приступљено 23. 5. 2012.
- ↑ „У пролазу: Миленко Михајловић”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 5. 2012. Приступљено 23. 5. 2012.
- ↑ Татјана Лош (27 4 2013)
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Илустратор
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Драган Перић (23 3 2015)
Литература[уреди]
- Татјана Лош (27. 4. 2013). „Милица Михајловић: Нови сјај старе диве”. Вечерње новости онлајн. Приступљено 14. 1. 2016.
- Јово Штрбац. „Миленко Михајловић”. Илустратор. Приступљено 14. 1. 2016.
- Драган Перић (23. 3. 2015). Политика онлајн. Политика новине и магазини д.о.о. http://www.politika.rs/scc/clanak/322327/Uvek-na-svojoj-liniji. Приступљено 14. 1. 2016. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
