Миленко Топић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Миленко Топић

Milenko Topić KK Crvena zvezda 20171219 (cropped).jpg

Личне информације
Датум рођења (1969-03-06)6. март 1969.(49 год.)
Место рођења Панчево (СФРЈ)
Држављанство  Србија
Висина 2,04 m
Позиција крилни центар
Про каријера 1988—2008 (играчка)
2015— (тренерска)
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1988—1991
1991—1994
1995—1997
1997—1999
1999—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2007
2007—2008
Слога Банатско Ново Село
Профиколор
БФЦ Беочин
Црвена звезда
Будућност
Монтепаски Сијена
Хемофарм
Олимпија Милано
Хемофарм
Ретимно
Тренерска каријера
Године: Клубови:
2015—2016
2017—2018
2018
Сегедин (помоћник)
Црвена звезда (помоћник)
Црвена звезда

Миленко Топић (Панчево, 6. март 1969) је бивши југословенски и српски кошаркаш, a садашњи кошаркашки тренер. Тренутно је главни тренер Црвене звезде.

Играо је на позицији крилног центра. Најпознатији је по наступима за БФЦ Беочин и Црвену звезду, као и за репрезентацију Југославије.

Kаријера[уреди]

Каријеру је почео у Слоги из Банатског Новог Села, а наставио у Профиколору где је радио са тренером Тодором Лазићем. Ипак највећу пажњу је скренуо на себе играма у екипи БФЦ Беочин. Са Кузмановићем, Топаловићем, Смиљанићем, Кусмуком и др. стигли су до финала плеј-офа у сезони 1995/96. Тада су изгубили у финалу од Партизана иако су прве две утакмице победили. Одличне игре су га препоручиле већ те године и селектору репрезентације Југославије Обрадовићу.

Црвена звезда[уреди]

У Црвену звезду је стигао у лето 1997. године из беочинског БФЦ-а заједно са Владимиром Кузмановићем и Жељком Топаловићем. Топић је већ у првој сезони био лидер тима по укупном броју поена – 697 поена на 51 утакмици у свим такмичењима, просек 13,7 по мечу. Звезду су те сезоне водила чак четворица тренера (Ранко Жеравица, Том Лудвиг, Владислав Лучић и Михаило Павићевић), али је и поред тога успела да стигне до шампионске титуле са 3:1 у победама у финалној серији против ФМП Железника. Чак је промењен тренер у сред финалне серије, што је редак случај, када је Лалета Лучића заменио Михајло Павићевић, који је одвео екипу до титуле, али велике заслуге у томе је имао и Владислав Лучић, коме је то била трећа шампионска титула са Звездом. Топић је посебно добре партије пружио у плеј-офу, где је на осам утакмица постигао 139 поена (17,4 по мечу) и још једном био најбољи стрелац екипе. И у европском Купу Радивоја Кораћа је био први стрелац тима са просеком од 14,3 поена по утакмици. Звезда је у реванш мечу финала испустила предност из прве утакмице и дозволила екипи Меша из Вероне да подигне трофеј у препуној хали Пионир. Ту утакмицу су играчи и навијачи олако схватили. Већ је све било спремно за велико славље, а на крају је екипа доживела хладан туш и испустила прилику да освоји вредан европски трофеј.

Из сезоне 1998/99. памте се победе у Евролиги против Цибоне у Загребу и Жалгириса у Београду, када је Владе Дивац појачао тим за време штрајка играча у НБА лиги, а навијачи Звезде при изласку Дивца на терен скандирали Миленку Топићу. Плеј-оф није ни игран због бомбардовања, па је титула додељена подгоричкој Будућности, која је лигашки део завршила са победом више од црвено-белих, али су обе екипе наредне сезоне играле у Евролиги. Топић је те сезоне постигао највише поена у тиму Звезде рачунајући сва такмичења, укупно 576 поена. Био је одличан шутер и врло добар скакач, а никада није играо за статистику већ искључиво за тим, победе, успех екипе и трофеје, што су навијачи увек знали да цене, па је због тога био и омиљен међу Делијама.

Каснија каријера[уреди]

У лето 1999. прелази у подгоричку Будћности која је силно појачана доминирала тих година Југословенском лигом и имала запажене наступе у Евролиги. Са Подгоричанима је освојио две шампионске титуле 2000. и 2001. године и један Куп 2001. Пружио је запажене партије у Евролиги 2000/01, када је бележио 14,4 поена и 6,9 скокова по утакмици. У Евролиги је имао најбољи учинак против Лондон тауверса када постигао 27 поена и имао индекс корисности 39.[1]

Касније је играо за италијанску Монтепаски Сијену са којом је 2002. године освојио Куп Рајмунда Сапорте. Дрес Хемофарма носио је у два наврата у сезони 2002/03. и од 2004. до 2007. године. Са Вршчанима је освојио Јадранску лигу 2005. године, а наступао је и за Милано у сезони 2003/04. и грчки Ретимно у сезони 2007/08. У великој већини клубова за које је играо током богате и дуге каријере био је међу најбољим играчима и бележио двоцифрен број поена по утакмици.

Репрезентација[уреди]

Са репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 1997. и Светском првенству 1998, сребро на Олимпијским играма 1996. и бронзану на Европском првенству 1999. године.[2] Остаће занимљивост за све те године никад није певао Југословенску химну.

Играчки успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Тренерски успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Душан Алимпијевић
тренери Црвене звезде
Наследник: