Милета Томић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милета - Мићо Томић
Датум рођења(1942-12-19)19. децембар 1942.(78 год.)
Место рођењаРучићи
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Пољеархитектура
Правац/традицијапостмодерна, брутализам, шумадијски стил

Милета - Мићо Томић је српски архитекта. Рођен је у селу Ручићи у општини Горњи Милановац, 19. децембра 1942. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Недуго по његовом рођењу породица се преселила у Горњи Милановац, где је завршио основну школу (поновио је први разред јер је због епидемије микозе провео у болници неколико месеци) и гимназију. Започео је студије машинства у Београду, али након прве године прелази на Архитектонски факултет Универзитета у Београду, где дипломира 1968. Каријеру је започео у ГП Градитељ из Г. Милановца, где ради као одговорни пројектант и урбаниста до 1969, када прелази у службу за урбанизам општине Горњи Милановац, где ће радити као шеф службе све до 1986. За то време ради на изради више детаљних урбанистичких планова.[1]

Аутор је свих идејних решења монтажних кућа које је производила фирма ШПИК из Ивањице у периоду од 1969. до 1980.

Каријеру завршава у Енергопројекту, где је радио као директор градилишта и главни инжењер на разним градилиштима (ТЦ Меркатор и Стоматолошки факултет у Београду, зграда Владе у Ташкенту, реконструкција зграде Думе у Ханти-Мансијску, тржни центар у Уралску итд.) од 1986, па до пензионисања.[1]

Има два сина (Ранко и Марко, такође архитекти).[1] Супруга му је Радмила Деспинић-Томић, такође архитекта.

Породица Томић је пореклом из села Ручићи, а презиме носи по претку Томи Корушчићу (сину Милутина Коруге) чији је један од унука био војвода у 2. српском устанку, а брат Милисав Корушчић је присуствовао састанку у Такову, када је подигнут устанак.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Споменик ратницима у селу Заграђе
  • Споменичка пјацета 1300 каплара у Горњем Милановцу (измењена без сагласности аутора 2012)
  • Обданиште у Горњем Милановцу
  • Основна школа Свети Сава у Горњем Милановцу
  • Основна школа Арсеније Лома на Руднику
  • Горњомилановачко летовалиште у Буљарицама
  • Бројне породичне куће[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Ко је ко у Горњем Милановцу 2003, Доситеј. ISBN 978-86-7644-012-2.
  2. ^ Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.