Милешевац
| Милешевац | |
|---|---|
 Поглед на Милешевац | |
| Опште информације | |
| Место | Пријепоље |
| Општина | Општина Пријепоље |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | XIII век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
Милешевац или Хисарџик је тврђава у Србији, смештена на окомитој стени над Милешевком, недалеко од манастира Милешева, 7 km источно од Пријепоља изнад истоименог села. Први пут се у историјским изворима помиње 1444. године, али се претпоставља да је подигнут у првој половини XIII века, када и манастир Милешева или непосредно након његовог подизања. Сматра се да му је основна намена била заштита самог манастира, као и контрола дела тзв. босанског пута, који је повезивао Сјеницу и Пријепоље[1]. Извори га помињу 1448. и 1454. године и тада се налазио у склопу земаља Стефана Косаче, да би га Османлије трајно заузеле 1465. године. На основу честог помињања у њиховим изворима током наредних векова, може се закључити да је Милешевац заузимао значајно место у том региону[2]. Од XVII века као име тврђаве се јавља термин Хисарџик (од турске реци хисар, што значи тврђава), које је опстало до краја османске владавине. Тај назив се данас очувао у имену села испод тврђаве, које се развило из некадашњег подграђа и у коме је већи део становништва муслиманске вероисповести. Данас је већи део тврђаве очуван и као споменик културе, налази се под заштитом државе.
Окомита стена на којој је тврђава подигнута, природно је са три стране (источне, северне и западне) заштићена оштрим литицама. Сама тврђава се састојала од цитаделе смештене на врху, која је била ојачана двема квадратним кулама (на западу и истоку) спојеним бедемом. Око ње се ка југу ширило утврђење ојачано још једном квадратном кулом, док су још две куле биле смештене као истурене осматрачнице ка самом манастиру.
Утврђење је у периоду од 1976. до 1980. године делимично археолошки истражено, а на самом локалитету су изведени и конзерваторско-рестаураторски радови. Сви радови на тврђави су изведени у сарадњи Завода за заштиту споменика културе из Краљева (у чијој се надлежности налази Милешевац) и Археолошког института у Београду.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- ^ Ђидић, Предраг (2008). Тврђаве и остаци утврђених градова. Београд. ISBN 978-86-908427-2-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Ђидић, Предраг (2008). Тврђаве и остаци утврђених градова. Београд. ISBN 978-86-908427-2-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Секција тврђава: Милешевац”.
- Обнова Милешевца и монашких пећина („Вечерње новости”, 14. септембар 2013)
- Нови сјај за милешевски штит („Вечерње новости”, 20. јануар 2015)
