Милешевска штампарија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милешевска штампарија
Mileseva Monastery 2.JPG
Манастир Милешева, место где се некада налазила штампарија
Статус Неактивна
Матична држава  Османско царство
Седиште Пријепоље
Кључни људи
  • Игуман Данило
  • Јеромонах Мардарије

Милешевска штампарија је била штампарска кућа основана 1544. године у манастиру Милешева у околини Пријепоља. Три рукописне и штампане књиге српске редакције старословенског језика (Србуље) су штампане у овој штампарији. Две су направљене 1544. и 1545. године, а једна 1557. године.[1]

Реализација идеје о штампању[уреди]

Активности везане за штампање у манастиру Милешева почињу када 1518. или почетком 1519. године монах манастира Милешева Теодор Љубавић одлази у Венецију да научи технике штампања. Љубавић је радио у Горажданској штампарији у периоду од 1521—1523. године. У периоду од 1533—1535. године, манастир Милешева посећује Божидар Вуковић, један од првих српских штампара у Црној Гори. Након разговора са званичницима, Вуковић закључује споразум са манастиром, да манастир дистрибуира своје књиге.[2]

Оснивање штампарије[уреди]

1543. године, Тодор Љубојевић и син од Божидара Вуковића су послати у Венецију да купе штампарску машину за манастир. Са њима су ишли милешевски монах Сава и Мардарије, који је био игуман манастира Бања, код Прибоја. Манастир Бања је у то време био седиште митрополичког епископа, док је манастир Милешева био један од најбогатијих манастира. Баш због тога су та два манастира имала задатак да финансирају и организују успостављање штампарије у манастиру Милешева..[3]

Штампање[уреди]

Милешевска штампарија постојала је у периоду од 1544—1557. године, а у њој су штампане три књиге[4] :

Средњовековни псалтир из 1544. године уређивали су и припремили Мардарије и Теодор Љубавић, на основу псалтира Божидара Вуковића из 1519—1520. године. О Требнику се зна да су га штампали Дамјан и Милан из Колубаре. Трећа књига, односно други Средњовековни псалтир, штампана је након паузе од дванаест година, односно 1557. године. Ова књига је штампана на скроз другачији начин, а постоје извори да су се у манастиру Милешева налазиле две штамарије, обе основане по наредби игумана манастира Данила.[7][7][8][9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Mileševsko štamparstvo
  2. Recherches sur l'art. Matica. 1991. стр. 206. 
  3. Biblioteka, Matica srpska (Novi Sad, Serbia). (1994). Godïsnjak Biblioteke Matice srpske. стр. 29. 
  4. Aćimović, Dragoljub; Đorđević, Milivoje (1987). Štamparstvo u Užičkom kraju, 1537-1987: povodom 450 godina Rujanske štamparije. Dimitrije Tucović. стр. 277. 
  5. Ćirilske rukopisne knjige Biblioteke Matice srpske: Psaltir Gavrila Trojičanina iz 1643. godine. Biblioteka Matice srpske. 1992. стр. 8. 
  6. Šafárik, Pavel Jozef; Boškov, Živojin (1963). P.J. Šafarik, 1795-1861: zbornik članaka povodom 100-godišnjice smrti. Matica srpska. стр. 51. 
  7. 7,0 7,1 Biblioteka, Matica Srpska (Novi Sad) (1995). Godǐsnjak Biblioteke Matice srpske za ... Biblioteka Matice srpske. стр. 30. 
  8. Bibliotekar. Društvo bibliotekara N.R. Srbije. стр. 1220. »...Псалтир из 1544. и Молитвеник из 1545. штампани у Милешеви,...« 
  9. Subotin-Golubović, Tatǰana (1999). Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. стр. 38. ISBN 978-86-7025-282-0.