Милешевска штампарија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милешевска штампарија
Mileseva Monastery 2.JPG
Манастир Милешева, место где се некада налазила штампарија
СтатусНеактивна
Матична држава Османско царство
СедиштеПријепоље
Кључни људи
  • Игуман Данило
  • Јеромонах Мардарије

Милешевска штампарија је била штампарска кућа основана 1544. године у манастиру Милешева у околини Пријепоља. Три рукописне и штампане књиге српске редакције старословенског језика (Србуље) су штампане у овој штампарији. Две су направљене 1544. и 1545. године, а једна 1557. године.[1]

Реализација идеје о штампању[уреди | уреди извор]

Активности везане за штампање у манастиру Милешева почињу када 1518. или почетком 1519. године монах манастира Милешева Теодор Љубавић одлази у Венецију да научи технике штампања. Љубавић је радио у Горажданској штампарији у периоду од 1521—1523. године. У периоду од 1533—1535. године, манастир Милешева посећује Божидар Вуковић, један од првих српских штампара у Црној Гори. Након разговора са званичницима, Вуковић закључује споразум са манастиром, да манастир дистрибуира своје књиге.[2]

Оснивање штампарије[уреди | уреди извор]

1543. године, Тодор Љубојевић и син од Божидара Вуковића су послати у Венецију да купе штампарску машину за манастир. Са њима су ишли милешевски монах Сава и Мардарије, који је био игуман манастира Бања, код Прибоја. Манастир Бања је у то време био седиште митрополичког епископа, док је манастир Милешева био један од најбогатијих манастира. Баш због тога су та два манастира имала задатак да финансирају и организују успостављање штампарије у манастиру Милешева..[3]

Штампање[уреди | уреди извор]

Милешевска штампарија постојала је у периоду од 1544—1557. године, а у њој су штампане три књиге[4] :

Средњовековни псалтир из 1544. године уређивали су и припремили Мардарије и Теодор Љубавић, на основу псалтира Божидара Вуковића из 1519—1520. године. О Требнику се зна да су га штампали Дамјан и Милан из Колубаре. Трећа књига, односно други Средњовековни псалтир, штампана је након паузе од дванаест година, односно 1557. године. Ова књига је штампана на скроз другачији начин, а постоје извори да су се у манастиру Милешева налазиле две штамарије, обе основане по наредби игумана манастира Данила.[7][7][8][9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mileševsko štamparstvo
  2. ^ Recherches sur l'art. Matica. 1991. стр. 206. 
  3. ^ Biblioteka, Matica srpska (Novi Sad, Serbia). (1994). Godïsnjak Biblioteke Matice srpske. стр. 29. 
  4. ^ Aćimović, Dragoljub; Đorđević, Milivoje (1987). Štamparstvo u Užičkom kraju, 1537-1987: povodom 450 godina Rujanske štamparije. Dimitrije Tucović. стр. 277. 
  5. ^ Ćirilske rukopisne knjige Biblioteke Matice srpske: Psaltir Gavrila Trojičanina iz 1643. godine. Biblioteka Matice srpske. 1992. стр. 8. 
  6. ^ Šafárik, Pavel Jozef; Boškov, Živojin (1963). P.J. Šafarik, 1795-1861: zbornik članaka povodom 100-godišnjice smrti. Matica srpska. стр. 51. 
  7. 7,0 7,1 Biblioteka, Matica Srpska (Novi Sad) (1995). Godǐsnjak Biblioteke Matice srpske za ... Biblioteka Matice srpske. стр. 30. 
  8. ^ Bibliotekar. Društvo bibliotekara N.R. Srbije. стр. 1220. »...Псалтир из 1544. и Молитвеник из 1545. штампани у Милешеви,...« 
  9. ^ Subotin-Golubović, Tatǰana (1999). Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. стр. 38. ISBN 978-86-7025-282-0. 

Литература[уреди | уреди извор]