Миле Бјелајац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миле Бјелајац
Mile Bjelajac.jpg
Миле Бјелајац
Датум рођења (1955-04-14)14. април 1955.(63 год.)
Место рођења Београд
 ФНРЈ
Поље Политичке науке
Историја
Школа Филозофски факултет
Институција Универзитет у Београду

Миле Бјелајац (Београд, 14. април 1955) је српски политиколог, доктор историјских наука и универзитетски професор.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. априла 1955. године у Београду. Његов отац је генерал-пуковник ЈНА и народни херој Станко Бјелајац.[1] Основну школу похађао је у Мостару, Сплиту и Загребу. Гимназију је завршио 1973. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Загребу 1977. године. Од 1979. до 1983. био је запослен у новинској агенцији која је издавала часопис Наше теме у Загребу а након тога у Центру за теорију Др.Владимир Бакарић при Истраживачком центару Едвард Кардељ од 1983. до 1986. у Београду. Магистрирао је 1986. године, темом Војска Краљевине СХС 1918—1921 на Филозофском факултету, Одељење за историју. Докторску дисертацију по називом Војска Краљевине Југославије 1929—1935 одбранио је 1992. године на истом факултету. Комисију су чинили Бранко Петрановић, Андреј Митровић и Ђорђе Станковић. Од 1987. запослен је у Институту за новију историју Србије као научни саветник а од 26. јануара 2015. године је директор института.[2] У периоду од 1993. до 1997. био је запослен на Београдском универзитету. Гостујући је предавач на више европских универзитета.[3]

Његове сфере инстерсовања су: Историја војно-цивилних односа, историја распада СФРЈ, проблеми писања историје Југославије, компаративна историја југоисточне Европе. Један је од првих историчара који је отворио проблем писања војне и политичке историје Југославије укључујући њен трагичан крај. Такође је први истраживао војно-цивилне односе на простору бивше СФРЈ.[4]

Библиографија[уреди]

  • Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918—1921, Београд 1988.
  • Војска Краљевине СХС/Југославије 1922—1935, Институт за новију историју Србије, Београд 1994.
  • Између војске и политике. Биографија генерала Душана Трифуновића 1880—1942, ИНИС-народни музеј Крушевац, Београд-Крушевац, 1997 (коаутор са П. Трифуновићем).
  • Министри иностраних дела Србије, Црне Горе и Југославије 1811—1998, Савезно министарство иностраних дела, Београд.
  • Југословенско искуство са мултиетничком армијом 1918—1991, УДИ, Београд 1999.
  • Генерали и адмирали Краљевине Југославије (1918—1941). Студија о војној елити и биографски лексикон, ИНИС, Београд 2004.
  • Генерал Драгиша Пандуровић, живот и сведочења, ИНИС-Алтера, Београд 2007.
  • Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901—1999, Београд 2010.
  • Прилози из научне критике—српска историографија и свет, Београд 2011. (коаутор са Г. Кривокапић - Јовић).
  • 1914—2014. Зашто ревизија?, Медија центар "Одбрана", Београд 2014.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 

Спољашње везе[уреди]