Пређи на садржај

Миле Новаковић (генерал полиције)

С Википедије, слободне енциклопедије
Миле Новаковић
Миле Новаковић
Лични подаци
Датум рођења(1953-00-00)1953.
Место рођењаПријепоље, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти11. септембар 2025.(2025-09-11) (71/72 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет политичких наука Универзитета у Београду
Војна каријера
Служба
  • 1976—2006
Војска Полиција Србије
Чингенерал МУП-а
ЈединицаУправа криминалистичке полиције

Одликовања
Орден за храброст

Миле Новаковић (Пријепоље, 1953Београд, 11. септембар 2025) био је српски генерал полиције. Био је некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције и један је од кључних људи који су истраживали проблем организованог криминала у Србији почетком двехиљадитих укључујући расветљавање атентата на Зорана Ђинђића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1953. године у Пријепољу, где је завршио основну школу и гимназију. Потом је дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Као приправник у Управи криминалистичке полиције Београд се запослио 1976. године и радио је на сузбијању наркотика, а касније је био и начелник Четвртог одељења. Од 1993. до 1997. године је био начелник ОУП Чукарица, а затим прелази на место помоћника начелника за општи криминал Министарства унутрашњих послова. Водио је оперативну групу "Поскок" која је водила хапшење припадника Земунског клана након 5. октобра 2000. године.[1]

У време атентата на председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића 2003. године, налазио се на месту помоћника начелника Управе криминалистичке полиције и био један од руководилаца полицијске акције Сабља. Радио је на хапшењу и ислеђивању Звездана Јовановића, осталих осумњичених за атентат на Зорана Ђинђића, као и убиство Ивана Стамболића.

Током 2003. године је постао и начелник Управе криминалистичке полиције. Наредне године је премештен на место начелника одељења Пограничне полиције, где остаје до пензионисања 2006. године.

Преминуо је 11. септембра 2025. године у Београду од рака лимфних жлезда.[2][3]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Новаковић, Миле (2013). Отмице Земунског клана. Београд: Вечерње новости. стр. 309—310. ISBN 978-86-7446-229-4. 
  2. ^ https://dnevnimagazin.rs/simptomi-bolesti-od-koje-je-umro-mile-novakovic-problemi-su-slicni-kao-kod-mnogih-uobicajenih-stanja-poput-infekcija/
  3. ^ Novaković, Mile (2025-09-11). „UMRO MILE NOVAKOVIĆ Odlazak bivšeg načelnika UKP koji je vodio akciju "Sablja": Poznat uzrok smrti!”. Kurir (на језику: српски). Приступљено 2025-09-12. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]