Миливоје Ђилас Мињо

Из Википедије, слободне енциклопедије
МИЛИВОЈЕ ЂИЛАС
Миливоје Ђилас.jpg
Миливоје Ђилас
Датум рођења (1914{{month}}{{{day}}})1914.
Место рођења Подбишће, код Мојковца
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 5. март 1942.(1942-03-05) (27/28 год.)
Место смрти Јајинци, код Београда
Србија Србија
Професија студент агрономије
Члан КПЈ од од 1936.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Миливоје Ђилас Мињо (Подбишће, код Мојковца, 1914Јајинци, код Београда, 5. март 1942), студент агрономије и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1914. године у Подбишћу, код Мојковца у тадашњој Црној Гори. Потиче из официрске породице, његов отац Никола био је официр Црногорске војске, а двојица његове старије браће били су Алекса и Милован Ђилас.[1]

Студирао је агрономију на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну. Преко старије браће, прикључио се омладинском револуционарном покрету. Током студија је припадао студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1936. године.[1]

У току Народноослободилачког рата налазио се најпре на дужности члана Среског комитета КПЈ за Таково, а потом је био политички комесар Таковског батаљона у Чачанском партизанском одреду. Током устанка у Србији, 1941. године, био је рањен. Заробљен је од четника у околини Ужица, а потом предат Немцима.[тражи се извор]

После мучења у Специјалној полицији У Београду, био је одведен у Бањички логор. Тамо је после неколико недеља откривен његов прави идентитет (скривао га је под именом Петар Јовановић), па ислеђивање преузима Светозар Вујковић. После вишедневних тортура, стрељан је 5. марта 1942. године на стратишту у Јајинцима.[2][3][4]

Због херојског држања током истраге, председник Савеза бораца Александар Ранковић га је предлагао за народног хероја, али је то спречио његов брат Милован зато што су му већ два брата била проглашена за народне хероје, па је сматрао да би било незгодно прогласити и трећег. Књижевник Михаило Лалић, који је био његов најбољи пријатељ, сматрао је да је он био већи херој него његова браћа. У роману „Раскид” Лалић свог пријатеља представља као идеалног јунака под именом Мињо Биљурић.[3]

Поред Миливоја, у току рата страдали су његов брат Алекса, сестра Добрана и отац Никола. Најстарији брат Алекса (1909—1941), који је проглашен за народног хероја погинуо је у борбама са четницима новембра 1941. године код Слијепач Моста. Сестра Добрана (1921—1942) погинула је борбама са четницима и Бугарима на југу Србије, док је отац Никола (1871—1943), био убијен од стане балиста у Србици, код Косовске Митровице.[5][1][6]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Лалић (2011). стр. 27—34.
  2. Чачански одред (1982)
  3. 3,0 3,1 Михаило Лалић, Сам собом
  4. Сима Беговић, Логор Бањица 1941-1944
  5. Споменица црногорским антифашистима (2000). стр. 197—198.
  6. Милован Ђилас, Разговори са Стаљином

Литература[уреди]