Пређи на садржај

Milivoje Petrović Blaznavac

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Миливоје Блазнавац)
Milivoje Petrović Blaznavac
Milivoje Petrović Blaznavac
Лични подаци
Датум рођења(1824-05-16)16. мај 1824.
Место рођењаBlaznava, Kneževina Srbija
Датум смрти5. април 1873.(1873-04-05) (48 год.)
Место смртиBeograd, Kneževina Srbija
Војна каријера
ЧинGeneral

Milivoje Petrović Blaznavac (Blaznava, 4/16. maj 1824Beograd, 24. mart/5. april 1873) bio je srpski general i državnik. Bio je na poziciji ađutanta kneza Aleksandra Karađorđevića, ministra vojnog, namesnika maloletnog Milana Obrenovića.

Rođen je u porodici Petra, seoskog trgovca i dućandžije iz Blaznave. Njegova majka je služila u Miloševom konaku, pa su kružile priče da je pripadala Miloševom "haremu" i da je već bila trudna kada ju je Petar primio, uz dobar miraz. Blaznavac se nije protivio ideji da mu je knez Miloš pravi otac.[1] Završio je osnovnu školu i bojadžijski zanat.[2] Napustivši zanat, naizmenično je služio u policiji i vojsci.

Pošto je stao na stranu Ustavobranitelja, protivnika kneza Mihaila Obrenovića, na čelu sa Tomom Vučićem Perišićem, nagradili su ga premeštajem u Beograd, gde je 1848, kao kapetan, postao ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića. Na ovoj dužnosti je ostao dok nije pao u kneževu nemilost, možda zbog preterane bliskosti jednoj kneževoj kćeri.[3] Kao poverljiv Knićaninov čovek, poslat je u Beč kako bi motrio na kneza Miloša. Pošto je pridobio njegovo poverenje, saznao je da knez namerava iskoristiti revolucionarni metež u Austriji kako bi se uz pomoć svojih ljudi vratio na vlast u Srbiji. Kako bi to sprečila, beogradska vlada je Blaznavcu dala uputstva da odmami Miloša u Zagreb gde bi ovaj bio zatvoren neko vreme. Tako se i dogodilo;u saradnji sa Gajem, Blaznavac je uspeo da knez Miloš bude pritvoren u Zagrebu dvadeset dana, pored čega su obojica od Miloša uzeli i novac za njegovo "spasavanje"[4] Nakon ovih događaja prelazi u pobunjenu Vojvodinu gde se bori uz svog političkog zaštitnika Stevana Knićanina. Po povratku u Srbiju odobreno mu je usavršavanje u Beču, Parizu i vojnoj školi u Mecu. Tokom Krimskog rata obavljao je diplomatske misije za srpsku vladu. Krajem 1854, u činu potpukovnika, postavljen je za načelnika vojnog odeljenja (nakon što je Knićanin postao ministar unutrašnjih dela), a u čin pukovnika, najviši u tadašnjoj srpskoj vojsci, unapređen je 1858. godine. U Srbiju se te godine vraća knez Miloš, što je Blaznavac želeo sprečiti vojskom, ali je usled oklevanja ministra Garašanina ostao samo posmatrač događanja.

1860-ih

Knez Miloš nije oprostio Blaznavcu "Zagrebački pritvor", tako da je proteran u rodnu Blaznavu i lišen svih zvanja, ali je u vreme kneza Mihaila vraćen i 1861. postavljen za upravnika kragujevačke Topolivnice, a 1865. godine postao je vojni ministar, umesto Ipolita Mondena. Na tom položaju je svu pažnju usmerio na artiljerijsku tehniku, koje ipak nije bilo dovoljno, nauštrb obuke i opreme narodne vojske, oficirskog kadra i infrastrukture.[5]

Jovan Ristić, Milivoje Blaznavac, Jovan Gavrilović, namesnici do punoletstva knjaza Milana Obrenovića

Posle ubistva kneza Mihaila, 29. maja 1868, Blaznavac je izveo državni udar i proglasio za kneza Milana Obrenovića, dečaka od četrnaest godina, pre izbora skupštine. Do punoletstva Milana, Blaznavac je s Jovanom Ristićem i Jovanom Gavrilovićem činio trojno namesništvo, da bi nakon punoletstva kralja Milana postao predsednik vlade, prethodno dobivši generalski čin koji je tada prvi put dodeljen u Srbiji.

U jesen 1868. se se oženio Katarinom Konstantinović, nesuđenom Mihailovom ženom i kneginjom, unukom Jevrema Obrenovića, Miloševog brata, zbog čega se spekulisalo da bi mogao sam zauzeti kneževski presto, umesto maloletnog Milana.[6] Umro je iznenada od srčane kapi 5. aprila 1873, a sahranjen je u porodičnoj grobnici Jevrema Obrenovića u Rakovici.

Nosilac je Obilića medalje.[7]

ime slika datum rođenja datum smrti
Petar
ime slika datum rođenja datum smrti
Katarina Konstantinović 1848. 1910.
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Vojislav Blaznavac 1869. 1935.[8]
Milica Blaznavac umrla u detinjstvu
  1. ^ "Vlada Milana Obrenovića, knj. 1", Slobodan Jovanović, pp. 2
  2. ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 изд.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 137. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385. 
  3. ^ Jovanović, стр. 4
  4. ^ Jovanović, стр. 4–5
  5. ^ Jovanović, стр. 12–13
  6. ^ Jovanović, стр. 21
  7. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 14. 
  8. ^ "Politika", 20. maj 1935

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]