Миливој Ненин
| Проф. др Миливој Ненин | |
|---|---|
| Датум рођења | 1956. |
| Место рођења | Лок, Шајкашка ФНРЈ |
| Образовање | Филозофски факултет |
| Универзитет | Универзитет у Новом Саду |
| Занимање | књижевни историчар и критичар, универзитетски професор, дописни члан САНУ |
Миливој Ненин (Лок, Шајкашка, 1956) је српски, универзитетски професор и дописни члан Српске академије наука и уметности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Миливој Ненин је рођен у Локу, Шајкашка 1956. године. Ненин је књижевни историчар, критичар и професор.[1]
Образовање и научна делатност[уреди | уреди извор]
Магистрирао је и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку Југословенске књижевности. Редовни је професор на Филозофском факултету у Новом Саду, од 2005. године. Као књижевни историчар и критичара навише се базира на књижевност 20. века.[2]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Објављене књиге[уреди | уреди извор]
До сада је објавио књиге:[1]
- С-авети критике, с-окови поезије (1990.)
- Светислав Стефановић – претеча модернизма (1993.)
- С мером и без ње (1993)
- Суочавања (1999.)
- Ствари које су прошле (2003.)
- Стари лисац (2003. године)
- Српска песничка модерна (2006.)
- Случајна књига (2006.)
- Ситне књиге (2007.)
Приређена издања[уреди | уреди извор]
Приредио је око двадесет књига:[1]
- А диња пукла – еротске народне песме (1988.)
- Мони де Були: Крилато злато и друге књиге (1989.)
- Владислав Петковић ДИС: „Песме“ (1995.)
- Епистоларна биографија Светислава Стефановића (1995.)
- Светислав Стефановић: Песме (1997.)
- Светислав Стефановић: Погледи и покушаји (1997.)
- Сретен Марић: Огледи. О књижевности (С1998.)
- Илија Ивачковић: О српским писцима (1998.)
- Милан Ракић, Песме (1998.)
- Алекса Шантић: Песме (1998.)
- Сима Пандуровић: У немирним сенкама (1999.)
- Шекспир: Кориолан (у сарадњи са Владиславом Гордић,2000.)
- Милош Црњански: Лирика Итаке и све друге песме (2002.)
- Душан Радовић: Свако има неког (2002.)
- Шекспир: Хамлет (у сарадњи са Владиславом Гордић-Петковић,2003.)
- Крфски забавник (фототипско издање,2005.)
- Милета Јакшић: Велика тишина (2005.)
- Судари Милете Јакшића (преписка, у сарадњи са Зорицом Хаџић,2005.)
- Даница Марковић: Историја једног осећања (у сарадњи са Зорицом Хаџић,2006.)
Чланство у САНУ[уреди | уреди извор]
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2021. године. Члан је Одељења језика и књижевности САНУ.[3]
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Златна српска књижевност”, 2006.
- Награда „Милан Богдановић”, за критички текст „Одбране Љубомира Симовића”, 2015.[4]
- Награда „Николај Тимченко”, за књигу Светислав Стефановић, опет, 2016.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Ненин, Миливој (2003). Ствари које су прошле. Нови Сад: Дневник, Библиотека Матице српске. стр. 151.
- ^ „Milivoj Nenin”. biografija.org. Приступљено 29. 3. 2022.
- ^ „Проф. др Миливој Ненин изабран за дописног члана САНУ”. ff.uns.ac.rs. Приступљено 29. 3. 2022.
- ^ „Миливоју Ненину уручена награда „Милан Богдановић””. Политика. 24. 11. 2015. Приступљено 22. 4. 2022.
- ^ „Награда „Николај Тимченко” Миливоју Ненину”. Политика. 2. 1. 2017. Приступљено 13. 4. 2022.
