Миливој Ненин

Проф. др
Миливој Ненин
Датум рођења(1956-00-00)1956.(65/66 год.)
Место рођењаЛок, Шајкашка
  ФНРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањекњижевни историчар и критичар, универзитетски професор, дописни члан САНУ

Миливој Ненин (Лок, Шајкашка, 1956) је српски, универзитетски професор и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Миливој Ненин је рођен у Локу, Шајкашка 1956. године. Ненин је књижевни историчар, критичар и професор.[1]

Образовање и научна делатност[уреди | уреди извор]

Магистрирао је и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку Југословенске књижевности. Редовни је професор на Филозофском факултету у Новом Саду, од 2005. године. Као књижевни историчар и критичара навише се базира на књижевност 20. века.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

До сада је објавио књиге:[1]

  • С-авети критике, с-окови поезије (1990.)
  • Светислав Стефановић – претеча модернизма (1993.)
  • С мером и без ње (1993)
  • Суочавања (1999.)
  • Ствари које су прошле (2003.)
  • Стари лисац (2003. године)
  • Српска песничка модерна (2006.)
  • Случајна књига (2006.)
  • Ситне књиге (2007.)

Приређена издања[уреди | уреди извор]

Приредио је око двадесет књига:[1]

  • А диња пукла – еротске народне песме (1988.)
  • Мони де Були: Крилато злато и друге књиге (1989.)
  • Владислав Петковић ДИС: „Песме“ (1995.)
  • Епистоларна биографија Светислава Стефановића (1995.)
  • Светислав Стефановић: Песме (1997.)
  • Светислав Стефановић: Погледи и покушаји (1997.)
  • Сретен Марић: Огледи. О књижевности (С1998.)
  • Илија Ивачковић: О српским писцима (1998.)
  • Милан Ракић, Песме (1998.)
  • Алекса Шантић: Песме (1998.)
  • Сима Пандуровић: У немирним сенкама (1999.)
  • Шекспир: Кориолан (у сарадњи са Владиславом Гордић,2000.)
  • Милош Црњански: Лирика Итаке и све друге песме (2002.)
  • Душан Радовић: Свако има неког (2002.)
  • Шекспир: Хамлет (у сарадњи са Владиславом Гордић-Петковић,2003.)
  • Крфски забавник (фототипско издање,2005.)
  • Милета Јакшић: Велика тишина (2005.)
  • Судари Милете Јакшића (преписка, у сарадњи са Зорицом Хаџић,2005.)
  • Даница Марковић: Историја једног осећања (у сарадњи са Зорицом Хаџић,2006.)

Чланство у САНУ[уреди | уреди извор]

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2021. године. Члан је Одељења језика и књижевности САНУ.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ненин, Миливој (2003). Ствари које су прошле. Нови Сад: Дневник, Библиотека Матице српске. стр. 151. 
  2. ^ „Milivoj Nenin”. biografija.org. Приступљено 29. 3. 2022. 
  3. ^ „Проф. др Миливој Ненин изабран за дописног члана САНУ”. ff.uns.ac.rs. Приступљено 29. 3. 2022. 
  4. ^ „Миливоју Ненину уручена награда „Милан Богдановић. Политика. 24. 11. 2015. Приступљено 22. 4. 2022. 
  5. ^ „Награда „Николај Тимченко” Миливоју Ненину”. Политика. 2. 1. 2017. Приступљено 13. 4. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]