Милисав Кољеншић

С Википедије, слободне енциклопедије

милисав кољеншић
Лични подаци
Датум рођења(1912-12-31)31. децембар 1912.
Место рођењаСретња, код Даниловграда, Краљевина Црна Гора
Датум смрти26. март 1963.(1963-03-26) (50 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Професијавојно лице
Породица
СупружникХристина Китка Кољеншић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411963.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден партизанске звезде са сребрним венцем
Орден народне армије са златном звездом Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Милисав Кољеншић (Сретња, код Даниловграда, 31. децембар 1912Београд, 26. март 1963) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Сретња, код Даниловграда, 31. децембра 1912. године.[1]

Пре Другог светског рата бавио се адвокатуром. Године 1941. приступио је Народноослободилачкој војсци Југославије и Комунистичкој партији Југославије (КПЈ). Током рата био је политички комесар више јединица. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у свом крају, а остао је у Црној Гори и након слома устанка. Током 1942. је као партијски радник радио на терену, а почетком 1944. је распоређен за политичког комесара батаљона. Касније постаје политички комесар Девете црногорске бригаде. Са те дужности је фебруара 1945. премештен на радно место у Одељење за заштиту народа (ОЗН), где је на многим задацима радио као организатор и руководилац.[1]

После рата је задржао своје место у новооснованој Управи државне безбедности (УДБ), одакле је радио у помагању рада ЈНА и школовању нових кадрова службе безбедности. У неком периоду се оженио и имао потомство.[1] Касније је завршио Вишу војну академију Југословенске народне армије. После рата био је начелник Одељења Контраобавештајне службе и начелник Центра безбедности школе.[2]

Извршио је самоубиство 26. марта 1963. године. Вест у Борби која је покрила ову вест није навела да је извршио самоубиство, већ да је несрећним случајем изгубио живот.[1] Сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу. Поред њега по смрти је сахрањена његова супруга Христина Китка Кољеншић (1922—2017).

По њему је названа основна школа у Даниловграду,[3] која се некад погрешно назива Милосав Кољеншић.[4]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и следећих југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом и Орден за храброст.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Милисав Кољеншић, генерал-мајор ЈНА”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. март 1963. Приступљено 20. август 2023. „Вест доле десно 
  2. ^ Vojna enciklopedija, 2nd ed., 1978, Book 4, pg. 428
  3. ^ Vojna enciklopedija, 2nd ed., 1978, Book 4, pg. 428
  4. ^ „Učenici Osnovne škole Milosav Koljenšić proslavili polumaturu”. volimdanilovgrad.me. 2019. Приступљено 20. август 2023.