Пређи на садржај

Милица Милша

С Википедије, слободне енциклопедије
Милица Милша
Милица Милша 2015.
Лични подаци
Пуно имеМилица Исаковић Јокановић
НадимакМилша
Датум рођења(1968-05-20)20. мај 1968.(56 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Висина1,75 m
Породица
СупружникЖарко Јокановић
Рад
Битна улогаСрећни људи — Лара Симоновић
Игра судбине — Ада Каначки
Закопане тајне - Лала Додер
Веза до IMDb-а

Милица Исаковић Јокановић (Београд, 20. мај 1968), познатија као Милица Милша, српска је телевизијска, филмска и позоришна глумица.[1]

Глумачку каријеру почела је као девојчица епизодним улогама у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Наставила је да игра у споредним улогама у филмовима као што су Тесна кожа 2 и Тесна кожа 3. Широку популарност стекла је у популарним телевизијским серијама Синише Павића Бољи живот, Срећни људи, Породично благо, Бела лађа и Јунаци нашег доба. Највећу популарност у Србији и региону донела јој је главна улога у серији Игра судбине.

Филм и телевизија

[уреди | уреди извор]

Као девојчица одиграла је прве епизодне улоге у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Играла је у споредним улогама у филмовима Тесна кожа 2 и Тесна кожа 3 за које је Синиша Павић написао сценарио, наставила је да игра и у његовим популарним телевизијским серијама Бољи живот, Срећни људи, Породично благо и Бела лађа у којима је остварила широку популарност. Глумила је у америчком филму Уцена – откуп у крви 1989. године.[2] Добила је награду публике на Филмском фестивалу у Нишу за улогу у филму Где цвета лимун жут.

Прву главну улогу добила је 1998. године у телевизијском филму Живана где је глумила са Слободаном Ћустићем са којим је глумила и у телевизијској серији Игра судбине где је такође имала главну улогу, улога Аде Каначки донела јој је велику популарност у Србији и региону. За ту улогу добила је награду за Глумачки пар године 2021. заједно са Владаном Савићем.[3]

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Милица Милша (трећа слева) у представи
Мачка на усијаном лименом крову, 2019.

Играла је у великом броју позоришних представа, од којих су неке извођене и више од 250 пута. Милшина прва представа Женски оркестар је једина представа са простора бивше Југославије која је учествовала у званичној конкуренцији Единбуршког фестивала. Значајне улоге остварила је у представама Развојни пут Боре Шнајдера, Чекајући Годоа, Мистер долар, Лизистрата, Харолд и Мод, Полтрон, Секс бомба, Ловац на јелене, Љубавна исповест Софије Маловразић, Без трећег, Повратак ратника, Кабаре Хо-Хо, Згази ме, Камен за под главу, Ради ми свашта и Дизало у лифту. За улогу нероткиње Круне у представи Камен за под главу добила је награду Бора Станковић на фестивалу Борини позоришни дани. Игра у позоришним представама Повратак ратника, Мистер Долар и Полтрон Београдског драмског позоришта чија је стална чланица од 1996. године.[4]

Манекенство

[уреди | уреди извор]

Милица Милша је завршила курс манекенства код Тамаре Бакић. Две године узастопно добила је награду Венера, као најлепша и најбоља манекенка Социјалистичко Федеративне Републике Југославије по избору читалаца листа Практична жена. Била је мис Канског филмског фестивала.[5]

Фотографисала се за различите часописе и магазине са више од 300 насловних страна. Њена фотографија нашла се и на насловној страни првог новогодишњег броја српског "Плејбоја“.[6][7]

Снимила је више од 30 реклама. Заштитно је лице неколико модних кућа и козметичких брендова.

Режирала је представу Кокошке по сценарију свог супруга Жарка Јокановића, која је премијерно изведена 30. априла 2009. године у Позоришту Тимочке крајине Зоран Радмиловић у Зајечару, а београдску премијеру представа је имала 9. маја 2009. године у Позоришту на Теразијама. За успешну режију добила је награду Позоришта сребрњак са ликом Зорана Радмиловића. Велики Оскаров кабаре је представа коју је такође режирала и са великим успехом изведена у Дому синдиката 24. децембра 2009. године, представа се игра у градовима широм Србије.[8]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Милица Милша је глуму дипломирала на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића.[9]

Њен отац је познати књижевник и академик Антоније Исаковић а мајка књижевница Лепосава Миланин.[10] Има сина Антонија Исаковића коме је име дала по свом оцу. Удата је за Жарка Јокановића, познатог сценаристу, редитеља, глумца и политичара.[11]

Надимак Милша добила је од мајке када је имала годину дана,[12] што касније постаје њен псеудоним.[13]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970-е
1978. Трен девојчица
1979. Другарчине девојчица
1980-е
1981. Берлин капут Девојчица која игра школице
1987. Тесна кожа 2 манекенка
1988. Тесна кожа 3 дактилографкиња
1989. Уцена - откуп у крви (амерички филм) Луси
1990-е
1991. Бољи живот 2 секретарица Ивона
1993. Рај Францускиња
1993 — 1994. Срећни људи Лара Симоновић
1995. Крај династије Обреновић госпођа Николић
1995 — 1996. Срећни људи 2 Лара Симоновић
1997. Рођени сјутра Лидија
1998. Живана Живана, Цици
2000-е
2000. Породичне приче комшиница
2001. Секс бомб Сандра
2001. Харолд и Мод удавача
1998 — 2001. Породично благо Светлана Лена Николић
2002. Призори из брачног живота супруга
2002. Хотел са 7 звездица Верица
2003. Ледина Светлана
2004. Јесен стиже, дуњо моја Циганка врачара
2005. Идеалне везе Лола
2006. Где цвета лимун жут сестра Маргарита
2007. Сељаци Милунка
2007. Оно наше што некад бејаше Перса
2007. Црна зора Весела
2008. Бела лађа 2 Мелиса
2008. Кнежевина Србија Кнегиња Персида Карађорђевић
2008 — 2009. Рањени орао Зага
2009. Бела лађа 3 Мелиса
2010-е
2010. Може и другачије Комшиница Бранка
2010. Бела лађа 4 Мелиса
2010. Страх од љубави Лиса
2010. Рестауратор Службеница
2010. Мирис кише на Балкану (ТВ серија) Савета
2011. Бела лађа 5 Мелиса
2011. Ас пик Психијатар
2012. Бела лађа 6 Мелиса
2012. Будва на пјену од мора Слађана
2013. Певај, брате! Даринка
2019. Јунаци нашег доба Дринка
2020-е
2020 — 2022. Игра судбине Ада Каначки
2023. Залив
2023 - у току Закопане тајне Лала Додер

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Glumica objasnila: Kako je Milica Isaković postala Milica Milša, iako je zapravo Milica Isaković Jokanović? (VIDEO)”. prva.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 10. 2020. [мртва веза]
  2. ^ „Biografije poznatih ličnosti iz Srbije Milica Milša”. poznati.info. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  3. ^ Милица Милша и Владан Савић лауреати награде „Златна антена” за најбољи глумачки пар („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)
  4. ^ „MILICA MILŠA: Mršavica u “kavezu. antrfile.com. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  5. ^ „MILICA MILŠA: Mršavica u “kavezu. antrfile.com. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  6. ^ „Milica Milša SKROZ gola u 50. godini, a u ruci joj PAPRIKE! (18+) (FOTO)”. Телеграф. 20. 08. 2017. Приступљено 11. 10. 2018. 
  7. ^ „TVITER BRUJI O MILICI MILŠI! Zbog vruće fotke iz Plejboja popljuvali joj i izgled i TALENAT?! ŠOK!”. kurir.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  8. ^ „Milica Milša u Mojih 50”. naxi.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  9. ^ „Milica Milša”. bdp.rs. Архивирано из оригинала 15. 4. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2013. 
  10. ^ „Милица Милша биографија”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  11. ^ „Nikada nije otkrila ko je otac njenog sina: Naslednik Milice Milše ima neobično ime, a dala mu je svoje prezime!”. pulsonline.rs. 11. 10. 2018. Приступљено 15. 4. 2020. 
  12. ^ Трошељ, Славко (16. 4. 2011). „Пријатеље бирамо искључиво срцем”. Политика. Приступљено 18. 4. 2011. 
  13. ^ „Milica Milša i Žarko Jokanović o popularnoj seriji: Sa sudbinom nema ratovanja”. vesti-online.com. Приступљено 15. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]