Милиј Балакирјев
| Милиј Балакирјев | |
|---|---|
.jpg) Милиј Балакирјев | |
| Датум рођења | 2. јануар 1837. |
| Место рођења | Нижњи Новгород Руска Империја |
| Датум смрти | 29. мај 1910. (73 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург Руска Империја |
Милиј Балакирјев (рус. Милий Балакирев; Нижњи Новгород, 2. јануар 1837 — Санкт Петербург, 29. мај 1910) је био руски композитор, пијаниста и диригент, покретач и идејни вођа композиторске групе Балакирјевљев кружок или „Велика петорка", коју су још чинили Кјуи, Мусоргски, Римски-Корсаков и Бородин.[1] У музичка дела уносио је елементе руског и оријенталног фолклора.[2]
Представник је руског националног музичког смера, утемељитељ и идјени вођа композиторске групе по њему назване Балакиревљев кружок или Петорица. Утемељио је у Санкт Петербургу бесплатну музичку школу. Надовезујући се на Глинку, изградио је свој музички стил на елементима фолклора, првенствено руског и оријенталног и на живописној програматској основи. Иако самоук, Балакирјев је, по речима Римског-Корсакова, био одличан пијаниста и импровизатор, умео је веома добро да чита с листа и поседовао је невероватан осећај за праву хармонију.[1] Као композитор, Балакирјев је био познат по томе што је јако дуго радио на својим композицијама. Нпр. за Сонату у б-молу требало му је, са прекидима, читавих 50 година! Најпознатија дела су му колористички богате симфонијске песме "Тамара" и "Русија", увертира на три руске теме, музика за "Краља Лира", клавирске композиције, посебно фантазија "Исламеј", једно од врхунских дела постшопеновског клавирског виртуозитета.[3] Јак потицај истраживању руске народне песме дале су његове стилски верне обраде.
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Оснивач "Петорице"”. Занимљива музика. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ „Балакирјев Милиј”. Енциклопедија музике. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ „Времеплов: Рођен руски композитор Балакирјев”. Радио телевизија Војводине. Приступљено 19. 1. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Милиј Балакирјев на Викимедијиној остави. |