Пређи на садржај

Милка Чемос Чејва

С Википедије, слободне енциклопедије
Милка Чемос Чејва
Чемос на митингу Bislett Games 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1986-02-24)24. фебруар 1986.(39 год.)
Место рођењаБуга, Округ Елгон, Кенија
Спортске информације
СпортАтлетика:
3.000 м стипл
1.500 м
3.000 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди9:07,14 на 3.000 м стипл (Осло 2012)

Милка Чемос Чејва (енгл. Milcah Chemos Cheywa; 24. фебруар 1986) кенијска је атлетичарка, специјалиста за трку на 3.000 метара са препрекама. Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2013. у Москви и бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону. Такође је освојила две сребрне медаље на Светским првенствима (2009, 2011) и златну медаљу на Играма Комонвелта 2010. До 2015. држала је афрички рекорд у овој дисциплини.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Милка Чемос Чејва је похађала Кенијски полицијски колеџ 2005.[1] Тамо је упознала Алекса Санга и убрзо се удала. Он ју је подстакао да почне да трчи, али је озбиљнији тренинг започела тек 2008. Првобитно се такмичила на 800 и 1.500 метара, заузевши 7. место на 800 метара на кенијским олимпијским квалификацијама 2008.[2]

Чемос је прешла на трку са препрекама у марту 2009. године, након што ју је у ову дисциплину увео Ричард Мателинг. Освојила је своју дебитантску трку на митингу Атлетике Кеније у Какамеги, са временом 9:54,4, а убрзо је побољшала свој лични рекорд на 9:22,33 на митингу у Белгији.[2] Такмичећи се на Светском првенству 2009, освојила је бронзану медаљу са личним рекордом 9:08,57, иза Марте Домингез и Јулије Зарудневе.[3] Домингез је касније дисквалификована због допинг прекршаја.

2010. године, Чемос је освојила златне медаље у трци на 3.000 метара са препрекама на Афричком првенству и на Играма Комонвелта. Такође је остварила победе у Дијамантској лиги у Ослу, Риму, Јуџину и Лондону, на путу ка освајању укупне титуле у Дијамантској лиги у стипл-чезу.[4][5]

Као резултат њених успеха током сезоне 2010, Чемос је била једна од пет жена на краткој листи за награду Светски атлетичар године, коју је освојила скакачица у вис Бланка Влашић.[6]

2013. године победила је у трци на 3000 м са препрекама на Светском првенству, са временом 9:11,65.[7]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Њен муж Алекс Санг је такође атлетичар. Имају ћерку рођену 2010. године.[8]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]

На атлетској стази (на стадиону):

[уреди | уреди извор]

Напомена:

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Представљајући Кенија Кенију
Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат
2009. Светско првенство Берлин, Немачка 3. 3.000 м стипл 9:08,57
2010. Афричко првенство Најроби, Кенија 1. 3.000 м стипл 9:32,18
Континентални куп Сплит, Хрватска 2. 3.000 м стипл 9:25,84
Игре Комонвелта Делхи, Индија 1. 3.000 м стипл 9:40,96
2011. Светско првенство Тегу, Јужна Кореја 3. 3.000 м стипл 9:17,16
2012. Олимпијске игре Лондон, Уједињено Краљевство 3. 3.000 м стипл 9:09,88
2013. Светско првенство Москва, Русија 1. 3.000 м стипл 9:11,65
2014. Игре Комонвелта Глазгов, Шкотска 2. 3.000 м стипл 9:31,30

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Daily Nation, 25 August 2009: Milcah, fresh from New KCC Retrieved 17 August 2009.
  2. ^ а б The Standard, 13 August 2009: Introducing Milka
  3. ^ „2009 World Championships, 3000 metres steeplechase women final”. IAAF. 17. 8. 2009. Архивирано из оригинала 20. 8. 2009. г. 
  4. ^ Wokabi, James; Mutuota, Mutwiri. „IAAF Focus on Athletes Biography”. International Association of Athletics Federations. Приступљено 6. 6. 2013. 
  5. ^ Rowbottom, Mike (10. 10. 2010). „Two more gold for Kenya, Adams dominates Shot Put”. IAAF. Приступљено 1. 5. 2016. 
  6. ^ „2010 Athletes of the Year – and the female finalists are...”. IAAF. 10. 11. 2010. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  7. ^ „World Athletics Championships: Sudha Singh finishes 12th in 3000m steeplechase”. Daily News and Analysis. 10. 8. 2013. Приступљено 1. 5. 2016. 
  8. ^ „Chemos eyeing African record in Rome, and 2011 World title – IAAF Diamond League”. IAAF. 9. 6. 2010. Архивирано из оригинала 14. 8. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]