Пређи на садржај

Милко Ђуровски

С Википедије, слободне енциклопедије
Милко Ђуровски
Милко Ђуровски
Лични подаци
Пуно име Милко Ђуровски
Датум рођења (1963-01-26)26. јануар 1963.(61 год.)
Место рођења Жилче[1], НР Македонија, ФНРЈ
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1975
1975—1980
Тетекс
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1986
1986—1990
1990—1992
1992—1993
1993—1994
1994—1995
1995—1996
2005—2006
Црвена звезда
Партизан
Гронинген
Камбур
Гронинген
Олимпик
Железничар
Бежиград
115
70
57
7
14
4
?
1
(54)
(39)
(23)
(0)
(5)
(0)
(?)
(0)
Укупно 304 (147)
Репрезентативна каријера
1984—1985
1994
Југославија
Македонија
6
3
(2)
(0)

Милко Ђуровски (мкд. Милко Ѓуровски; Жилче код Тетова, 26. јануар 1963) јесте бивши југословенски и македонски фудбалер српскога порекла. Играо је на нападачким позицијама у неколико различитих фудбалских клубова, од којих су најпознатији Црвена звезда, Партизан и Гронинген.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда и Партизан

[уреди | уреди извор]

Милко Ђуровски је фудбал почео да игра у свом родном граду Тетову, у локалном клубу Тетекс. Већ са 12 година је запажен његов таленат и 1975. године прелази у београдски фудбалски клуб Црвена звезда. У Звезди проводи шест прволигашких сезона и осваја две титуле шампиона и два купа Југославије.

У летњем прелазном року 1986. године прелази у градски ривалски фудбалски клуб Партизан, због чега је постао омражен међу навијачима Црвене звезде. У Партизану проводи четири прволигашке сезоне и осваја једну титулу шампиона, један куп Југославије и један суперкуп Југославије.

Гронинген и Словенија

[уреди | уреди извор]

После изванредних игара и датих голова на међународним утакмицама у дресу Партизана против Гронингена и Селтика, добија понуду и прелази у лето 1990. године у холандски Гронинген. Ту са 14 постигнутих голова, помаже свом новом клубу да у сезони 1990–91 оствари најбољи резултат, до тада, у историји клуба треће место у холандској фудбалској лиги.

После Гронингена каријеру наставља у Француској у Олимпику из Нима где проводи једну сезону. После овога прелази у Словенију где игра по нижеразредним клубовима. Од познатијих словеначких клубова играо је у Железничару из Марибора и Бежиграду из Љубљане, али без неких запаженијих резултата.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За фудбалску репрезентацију Југославије је одиграо шест утакмица и дао је два гола. Милко Ђуровски је свој репрезентативни деби имао 31. марта 1984. године у Суботици на утакмици против Мађарске (2:1). Последњу утакмицу за репрезентацију Југославије је одиграо 28. септембра 1985. године, на утакмици против Источне Немачке у Београду (1:2).

За фудбалску репрезентацију Македоније је одиграо три утакмице, али без неког запаженог резултата.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Као фудбалски тренер радио је по клубовима у Словенији, Босни и Херцеговини и Македонији у Малечнику (играч и тренер), Рудару из Приједора, Драви из Птуја, Нафти из Лендаве (2006–2007), Марибору (2007–2008), Вардару (2008)

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Милко Ђуровски је из српске породице из Старе Србије (данашња Северна Македонија). Његово презиме с очеве стране је било Стојановић, а с мајчине Петровић. Међутим, под комунистичком диктатуром Јосипа Броза у ФНРЈ одмах после Другога светског рата, они су морали да промене презиме. Оно је добијено по најстаријем живом члану породице Ђуру Стојановићу (Милковом прадеди).[2][3]

Брат му је фудбалер Бошко Ђуровски. Синови из првог брака су му музичар Марко Ђуровски и фудбалер Марио Ђуровски.[4]

Милко Ђуровски је са различитим тимовима освојио три титуле првака државе, три титуле победника државног купа и један трофеј победника државног суперкупа. Са репрезентацијом Југославије је освојио бронзану медаљу 1984. у Лос Анђелесу.

Црвена звезда:

Партизан:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Навијачи Звезде из Тетова прославили титулу са Најдоским”. zurnal.rs. 
  2. ^ d.o.o, Promotim. „Ispovijest legende Crvene zvezde: Zbog Tita je moja porodica promenila prezime!”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-21. 
  3. ^ „"ТИТО НАС ЈЕ НАТЕРАО!" Асови Звезде и Партизана требало је да се презивају скроз другачије”. Вечерње новости. 20. 12. 2021. Приступљено 25. 12. 2021. 
  4. ^ Kuzmanović, D. „Markov život bez oca”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-12-13. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]