Милован Бојић
| Милован Бојић | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||
| Датум рођења | 13. март 1955. | ||||||||||||||||
| Место рођења | Колашин, ФНР Југославија | ||||||||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||
| Професија | лекар | ||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||
| Политичка странка | Српска радикална странка
Југословенска левица (1994–1998) Социјалистичка партија Србије (1990–1994) | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Милован Бојић (Колашин, 13. март 1955) српски је лекар, политичар и универзитетски професор. Директор је Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.
У периоду од 24. марта 1998. до 24. октобра 2000. године, обављао је дужност потпредседника Владе Републике Србије, а био је и министар здравља од 12. јула до 24. октобра 2000. године. Од парламентарних избора 2016. до 30. августа 2017. године је био народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.
Образовање[уреди | уреди извор]
Милован Бојић је рођен 13. марта 1955. године у Колашину. Желео је да студира књижевност, али је по жељи родитеља уписао студије медицине.
На Медицинском факултету Универзитета у Београду је завршио основне и магистарске студије, специјализацију интерне медицине и докторирао.
Стручна каријера[уреди | уреди извор]
Радио је у Заводу за здравствену заштиту студената (Студентска поликлиника) у Београду.
Од 1992. године је постао директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње. На том месту је остао до октобра 2000. године.
На седници Владе Републике Србије 28. септембра 2017. године, поново је именован за вршиоца дужности директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.[1] За директора је именован 19. априла 2018. године.[2]
Наставничка каријера[уреди | уреди извор]
У звању доцента примљен је у радни однос на Медицинском факултету у Београду. Ту је биран и у звање ванредног професора.
Од 31. октобра 2019. године, предаје на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци, у звању редовног професора.[3]
Политичка делатност[уреди | уреди извор]
Приступио је Социјалистичкој партији Србије непосредно по њеном оснивању 1990. године и постао председник општинског одбора Врачар. Био је кандидат на листи за одборнике Скупштине града Београда на изборима 1993. године.
Постао је члан Југословенске левице (ЈУЛ) одмах по настанку 1994. године. Предводио је локалну изборну листу у Бијелом пољу на изборима 1996. године. На савезним парламентарним изборима 1997. године, Бојић је постао савезни посланик у Већу република. Нови мандат савезног посланика је добио на изборима 2000. године.
Бојић је 24. марта 1998. године изабран за потпредседника Владе Републике Србије, чији је председник по други пут био Мирко Марјановић. Његова влада је имала по два потпредседника из редова Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, као и једног из Југословенске левице, а то је био управо Бојић.
Савет Европске уније је 28. децембра 1998. године, забранио улазак југословенским државним функционерима у земље чланице Европске уније. На списку је било и име Милована Бојића.
За министра здравља је именован 12. јула 2000. године. Тада је забранио пушење у свим медицинским установама, а промовисао је увоз лекова из Кине.
Након смене Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године, Бојић је остао савезни посланик. На место потпредседника Владе је поднео оставку 9. октобра, а мандат му је престао 24. октобра. Уследило је његово уклањање са места директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње. У два наврата током 2001. и 2002. године, покушано је укидање његовог имунитета као савезног посланика, ради спровођења кривичног поступка.
Током 2012. године, посетио је Војислава Шешеља у притворској јединици Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу. Бојић је у наредним годинама приступио Српској радикалној странци и постао шеф лекарског тима који је бринуо о Шешељевом здрављу, о чему је редовно извештавао јавност на конференцијама за медије.[4] Штампање Шешељеве књиге „Српски народ мора да ослободи Косово и Метохију“ и промоције у Сава центру 6. децембра 2015. године, финансирао је Милован Бојић.[5]
На парламентарним изборима 2016. године, Бојић је био седми кандидат на листи Српске радикалне странке.[6] Како је странка прешла цензус, постао је народни посланик. Поднео је оставку на место народног посланика 30. августа 2017. године, непосредно пре поновног избора за директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.
Одликовања[уреди | уреди извор]
Република Српска: Орден Републике Српске са златним венцем[7]
Република Србија: Сретењски орден првог степена[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Бoјић поново директор Института "Дедиње"”. 28. септембар 2017.
- ^ „Проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње"”.
- ^ „Биографија на сајту Универзитета у Бањој Луци”. Приступљено 16. август 2020.[мртва веза]
- ^ „Бојић: Погоршано здравље Шешеља”. 6. јун 2015.
- ^ „Шешељ објавио нову књигу "Српски народ мора да ослободи Косово и Метохију"”. 30. новембар 2015.
- ^ „Изборна листа Српске радикалне странке”. 2016. Архивирано из оригинала 25. 07. 2020. г. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ „Међу одликованима патријарх Порфирије, Владимир Путин и Синиша Михајловић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-08.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15.
