Милован Мића Стојановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милован Стојановић
Пуно имеМилован - Мића Стојановић
Датум рођења1935.
Место рођењаГружа, Краљевина Југославија

Милован - Мића Стојановић (Гружа, 1935) српски је кувар, професор кулинарства и двоструки светски шампион у кувању. Заслужан је за настанак многих специјалитета српске кухиње, као и за то да се српска јела нађу у светским лексиконима. Једно од најпознатијих јела која је креирао овај кувар је чувена Карађорђева шницла, јело које се данас налази на јеловницима многих ресторана широм света.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Милован - Мића Стојановић рођен је у селу крај Груже 1935. године. Током Другог светског рата, 1941. године, родитељи су му стрељани, па је одрастао као ратно сироче. После рата је смештен у дом за децу без родитеља у Крагујевцу, а затим као средњошколац прењлази у дом „Ђура Ђаковић” у Београду, где је завршио средњу угоститељску школу, а затим и вишу, мајсторску школу, где је изучио куварски занат. По изученом занату био је један од 11 младих кувара из прве послератне генерације који су упућени на даље школовање у Брисел и Амстердам. Потом су уследили ангажмани у ресторанима у Швајцарској и Аустрији. Током каријере био је на пракси и у чувеном њујоршком хотелу „Империјал”.[а][1]

По повратку у земљу, распоређен је у Врњачку Бању, а затим у Нови Сад, Суботицу, Бор, Зајечар... Био је, између осталог, шеф кухиње у београдском хотелу „Интерконтинентал” и ресторану „Голф”, где је и настала чувена Карађорђева шницла и . Као кувар радио је и у Савезном извршном већу, а од 1956. је био главни кувар Јосипа Броза Тита, све до његове смрти 1980. године. После Титове смрти био је професор у средњој и вишој угоститељској школи.[1] По завршетку предавачке каријере отворио је ресторан „Мићина домаћа кујна” у Земуну. Занат и умеће пренео је на сина Милана, који данас води овај ресторан.[2]

Кулинарски домети[уреди | уреди извор]

Професор кулинарства Милован Стојановић у својој богатој кулинарској каријери осмислио је више од стотину оригиналних рецепата, а многе од њих је и патентирао. Своје рецепте објавио је и у књигама. Скоро сва Мићина јела уврштена су у стручне, кулинарске уџбенике[2] и налазе се не само у јеловницима ресторана у Србији него и у свету.

Када је започео своју куварску каријеру у светским лексиконима било је само неколико српских, односно тадашњих југословенских јела: сарма, подварак, попара, ђувеч и гибаница. Тада је дошао на идеју да осмисли оригиналне рецепте и да им српска имена. Његови оригинални рецепти су, по именима, посвећена српским крајевима и познатим личностима,[3] чиме је промовисао гастрономске обичаје и културу српског народа.[1]

Карађорђева шницла, сервирана са тартар сосом и помфритом
Оно што Карађорђеву шницлу чини јединственом је свакако кајмак којим је месо филовано

Нека од његових оригиналних јела су:

Милован Стојановић двоструки је светски шампион у кувању. Има завидну каријеру дугу 50 година, а јела је припремао многим познатим личностима, међу којима су: Тито, Черчил, Гадафи, Елизабет Тејлор, Софија Лорен, Рокфелер и други.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Милован Стојановић написао је неколико књига о кулинарству и збирки рецепата. Кувар „Најбоља јела Србије” написао је заједно са сином Миланом, који је наследио његов занат:[5]

  • Кулинарство (Београд, 1977)
  • Кулинарство и вештине кулинара (Београд, 1981)[6]
  • Како сам (с)кувао историју : од Карађорђа до Тита (Београд, 2014)
  • Најбоља јела Србије: традиционална јела из кухиње творца Карађорђеве шницле (Београд, 2017)
  • Велики српски кувар (Београд, 2021)[7]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Занимљивост је и да је Милован Стојановић, док је био на пракси у хотелу „Империјал”, био смештен у истој соби у којој је својевремено боравио Никола Тесла. Захваљујући свом боравку и раду у том хотелу био је у прилици да сазна пуно о Теслином животу и навикама, посебно оним гастрономским, у чему му је помогао и један српски сликар.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У истом том хотелу провео је последње године живота и умро наш чувени научник Никола Тесла
  2. ^ Успомени на Николу Теслу Милован Стојановић посветио је три своја специјалитета.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Kalaba, Ana (9. 3. 2020). „„Kako sam skuvao istoriju“: Životna priča Titovog kuvara”. Nova S. Приступљено 29. 7. 2021. 
  2. ^ а б Бајић, Драгица (16. 7. 2008). „Карађорђева шницла и други патенти”. Политика. Приступљено 29. 7. 2021. 
  3. ^ „Karađorđeva šnicla – omiljeno jelo gurmana”. Agropapuk. 15. 8. 2018. Приступљено 28. 7. 2021. 
  4. ^ „Karađorđeva šnicla ne treba da bude ooovoooliiika”. Mondo. 19. 10. 2014. Приступљено 28. 7. 2021. 
  5. ^ „Najbolja jela Srbije”. Laguna. Приступљено 29. 7. 2021. 
  6. ^ „Милован Стојановић: кулинарство”. COBISS - узајамна база података. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 29. 07. 2021. г. Приступљено 29. 7. 2021. 
  7. ^ „Милован Стојановић”. COBISS - узајамна база података. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала 29. 07. 2021. г. Приступљено 29. 7. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милован_Мића_Стојановић&oldid=27521946”