Пређи на садржај

Миломир Марић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миломир Марић
Марић 2015.
Лични подаци
НадимакМаре
Датум рођења(1956-01-07)7. јануар 1956.(68 год.)
Место рођењаГорњи Милановац, НР Србија, ФНР Југославија
СупружникВесна Радусиновић
Новинарски рад
НовинеДуга, Интервју, Профил, Дама
ТелевизијаБК, Кошава/Хепи

Миломир Марић (Горњи Милановац, 7. јануар 1956) српски и југословенски је новинар, дисидент и публициста. Тренутно ради као главни уредник телевизије Хепи.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Миломир Марић је рођен 7. јануара 1956. године у Горњем Милановцу. У родном месту је завршио основну и средњу школу, а потом студије новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Живи у Београду са невенчаном супругом, књижевницом Весном Радусиновић.[3]

Миломир Марић је своју каријеру започео у часопису Дуга током 1970-их година.

Први је урадио интервју са Антом Топићем Мимаром.

Радио је као главни уредник новина: Дуга, Интервју, Профил и Дама.[1][2] Од 9. октобра 2001. године постао је главни и одговорни уредник телевизије БК[4] и ту функцију је обављао до 19. марта 2004. године. Члан је Удружења европских новинара Србије.[5]

На телевизији Кошава/Хепи је почео да ради 2008. године. Данас ради као главни уредник исте. Аутор је и водитељ емисија Ћирилица[6] и Голи живот.[7] Био је и водитељ ријалити-шоуа Парови у трећој и четвртој сезони. Тренутно води Добро јутро Србијо са Круном Уном Митровић.

Појавио се у трећој епизоди документарне серије СФРЈ за почетнике, 2012. године.[8]

Марић је сценариста и режисер документарно игране серије Лепи и мртви из 2012. године. У серији од 15 епизода је приказана судбина Београђана Стевице Марковића и Мишка Милошевића, који су кренули да освоје Запад, а завршили трагично. У серији по први пут сви њихови пријатељи говоре шта им се догодило и ко их је ликвидирао.[9]

Марић се, у својству специјалног госта, појавио у трећој епизоди телевизијске серије Срећни људи. Сцена се одвија на изложби Ђорђа Ђорђевића Ђорђина, ког је тумачио Миленко Заблаћански.[10]

Марић је провео деценију прикупљајући склоњену и необјављену историјску грађу из домаћих и страних архива. Као резултат овог дугогодишњег рада 1987. године је објавио контроверзну књигу Деца комунизма, која је крајем осамдесетих година изазвала бурне реакције у тадашњој југословенској јавности. Репринт ове књиге објављен је 2014. године у два тома.[11][12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Лагуна. „Миломир Марић — Биографија”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  2. ^ а б Политика. „Једино Тита није срео”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  3. ^ Глориа. „Весна Радусиновић и Миломир Марић”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
  4. ^ Дневник. „Министар за хумор и откривање тајни”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
  5. ^ Удружење европских новинара Србије. „Чланови УЕНС-а”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
  6. ^ Happy TV. „Ћирилица”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  7. ^ Happy TV. „Голи живот”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  8. ^ ИМДб. „СФРЈ за почетнике”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  9. ^ Новости. „Серија Миломира Марића: Лепи и мртви”. Приступљено 17. 11. 2014. 
  10. ^ „Milomir Marić — Srećni ljudi S01E03”. Редит. Приступљено 18. 5. 2022. 
  11. ^ Лагуна. „Деца комунизма I”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  12. ^ Лагуна. „Деца комунизма II”. Приступљено 17. 11. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]