Миломир Марић
| Миломир Марић | |
|---|---|
 Миломир Марић (2015) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јануар 1956. |
| Место рођења | Горњи Милановац, НР Србија, ФНР Југославија |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање |
|
| Партнер | Весна Радусиновић |
| Новинарски рад | |
| Активни период | 1970—данас |
| Новине |
|
| Телевизија | |
| Медијска организација | Асоцијација новинара Србије |
Миломир Марић (Горњи Милановац, 7. јануар 1956) српски је новинар, телевизијски водитељ и књижевник. Аутор је и водитељ емисије Ћирилица.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Миломир Марић је рођен 7. јануара 1956. године у Горњем Милановцу. У родном месту је завршио основну и средњу школу, а потом студије новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Живи у Београду са невенчаном супругом, књижевницом Весном Радусиновић.[3]
Миломир Марић је своју каријеру започео у часопису Дуга током 1970-их година.
Први је урадио интервју са Антом Топићем Мимаром.
Радио је као главни уредник новина: Дуга, Интервју, Профил и Дама.[1][2] Од 9. октобра 2001. године постао је главни и одговорни уредник телевизије БК[4] и ту функцију је обављао до 19. марта 2004. године. Члан је Удружења европских новинара Србије.[5]
На телевизији Кошава/Хепи је почео да ради 2008. Био је дугогодишњи главни уредник исте. На тој телевизији је водио ауторску емисију Ћирилица,[6] Голи живот.[7] и Добро јутро Србијо. Такође је био водитељ ријалити-шоуа Парови у трећој и четвртој сезони.
Појавио се у трећој епизоди документарне серије СФРЈ за почетнике 2012.[8]
Марић је сценариста и режисер документарно игране серије Лепи и мртви из 2012. У серији од петнаест епизода је приказана судбина Београђана Стевице Марковића и Мишка Милошевића, који су кренули да освоје Запад, а завршили трагично. У серији по први пут сви њихови пријатељи говоре шта им се догодило и ко их је ликвидирао.[9]
Марић се, у својству специјалног госта, појавио у трећој епизоди телевизијске серије Срећни људи. Сцена се одвија на изложби Ђорђа Ђорђевића Ђорђина, ког је тумачио Миленко Заблаћански.[10]
Награде
[уреди | уреди извор]- 2007: Награда Браћа Карић
Књиге
[уреди | уреди извор]Марић је провео деценију прикупљајући склоњену и необјављену историјску грађу из домаћих и страних архива. Као резултат овог дугогодишњег рада 1987. године је објавио контроверзну књигу Деца комунизма, која је крајем осамдесетих година изазвала бурне реакције у тадашњој југословенској јавности. Репринт ове књиге објављен је 2014. године у два тома.[11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Лагуна. „Миломир Марић — Биографија”. Приступљено 16. 11. 2014.
- ^ а б Политика. „Једино Тита није срео”. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Глориа. „Весна Радусиновић и Миломир Марић”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Дневник. „Министар за хумор и откривање тајни”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Удружење европских новинара Србије. „Чланови УЕНС-а”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Happy TV. „Ћирилица”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014.
- ^ Happy TV. „Голи живот”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014.
- ^ ИМДб. „СФРЈ за почетнике”. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ Новости. „Серија Миломира Марића: Лепи и мртви”. Приступљено 17. 11. 2014.
- ^ „Milomir Marić — Srećni ljudi S01E03”. Редит. Приступљено 18. 5. 2022.
- ^ Лагуна. „Деца комунизма I”. Приступљено 16. 11. 2014.
- ^ Лагуна. „Деца комунизма II”. Приступљено 17. 11. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Миломир Марић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
