Милорад Б. Протић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милорад Протић
Milorad B. Protic.PNG
Милорад Б. Протић
Датум рођења(1911-09-06)6. септембар 1911.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија
Датум смрти29. октобар 2001.(2001-10-29) (90 год.)
Место смртиБеоград
СРЈ
ШколаУниверзитет у Београду

Милорад Б. Протић (Београд, 6. септембар 1911Београд, 29. октобар 2001) је био српски астроном. Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду и открио је 33 астероида.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. септембра 1911. године у Београду. Завршио је средњу Техничку школу у Београду (смер машинство), а потом се запослио у Индустрији авио мотора Раковица где је радио као технички цртач све до 1931. године[1]. Од 1932. године ради у Опсерваторији, прво као волонтер, а касније и као стално запослен. Он је био први научник који се 1932. године уселио у београдску Опсерваторију на Звездари, и у њој је остао до краја живота[1]. Од 1935. до 1937. године био је управник рачунарског центра. Када је 1935. године Опсерваторија почела са активностима посматрања директор Војислав Мишковић му је поверио организацију и спровођење редовног посматрања активности Сунчевих пега помоћу Цајсовог астрографа (Zeiss). Резултати посматрања су се редовно слали у Централни биро за соларну активност у Цириху, и тамо су се заједно са резултатима посматрања осталих опсерваторија штампали квартално у часопису Bulletin of Solar Activity[1].

Био је уредник билтена под називом Bulletin de l’Observatoire astronomique de Belgrade (који је 1992. године преименован у Bulletin astronomique de Belgrade, а од 1998. године у Serbian Astronomical Journal)[1].

Године 1936. Протић је у Опсерваторији покренуо Службу посматрања малих планета и Сунца и у наредне две деценије је сам открио 33 астероида, а први астероид који је открио назван је 1564 Србија[2]. Неки од астероида које је открио су и:

Рад у опсерваторији наставио је и током Другог светског рата, а наставио је са радом и после ослобођења Београда 1944. године. Када је дотадашњи директор опсерваторије Мишковић 1946. године поднео оставку, Факултетски савет Универзитета у Београду је поставио Протића за заменика директора[1]. На тој позицији он је успео да изврши реконструкцију ратом разорене Опсерваторије. И поред обавеза око реконструкције Опсерваторије Протић је на захтев Међународне астрономске уније (МАУ) почео са израчунавањем ефемериде за око сто познатих малих планета (1947. године - 98 мале планете, 1948. — 106 и 1949. 106 малих планета)[2]. У мају 1948. године директор Опсерваторије постаје Милутин Миланковић, а Протић постаје секретар. На овој функцији Протић остаје до јануара 1949. године.

Милорад Протић је дипломирао Астрономију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1951. године[1].

Од 1952. године Милорад Б. Протић је члан Комисије 20 за мале планете, комете и сателите у оквиру Међународне астрономске уније. У оквиру ове комисије присуствовао је 9. генералној скупштини МАУ 1955. године у Даблину као и 12. скупштини МАУ 1961. године у Хамбургу[1].

Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1956. до 1960. и од 1971. до 1975. године[1].

Преминуо је 29. октобра 2001. године у Београду.

У част М. Б. Протића, астероид 1983 RT3 који је Анри Дебоњ открио 2. септембра 2001. године је 30. децембра 2001. године добио име 22278 Протић[1].

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]