Милошевац (Велика Плана)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милошевац
CentarMilosevca.jpg
Центар Милошевца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 2967
Географске карактеристике
Координате44°26′02″ СГШ; 21°06′22″ ИГД / 44.433833° СГШ; 21.106° ИГД / 44.433833; 21.106Координате: 44°26′02″ СГШ; 21°06′22″ ИГД / 44.433833° СГШ; 21.106° ИГД / 44.433833; 21.106
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина80 м
Милошевац на мапи Србије
Милошевац
Милошевац
Остали подаци
Поштански број11318
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Милошевац је село у Србији на 44°26' северне географске ширине и 21°06' источне географске дужине. Налази се у Подунавском округу и припада Општини Велика Плана. Удаљено је око 15 km од Смедеревске Паланке и исто толико од Велике Плане. Центар села је три километра удаљен од Велике Мораве и налази се на левој обали ове реке. Због близине највећој српској реци село носи надимак Скела на Морави.

Према попису из 2011. било је 2967 становника.

Историја[уреди]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Милошевац се налази у Доњем Поморављу, које се још назива и Смедеревско Поморавље. Доње Поморавље се простире од ушћа Јасенице у Велику Мораву на југу до ушћа Мораве у Дунав на северу. Јужно од Милошевца на 15-так километара налази се Велика Плана, југозападно на такође 15 km Смедеревска Паланка и северно на 30-35 km налазе се Смедерево и Пожаревац. Источно од Милошевца тече река Велика Морава правцем југ-север.

Од Велике Плане до Смедерева са размаком око 2-3 km изграђена су следећа села: Велико Орашје, Крњево, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново и Радинац. Сва ова села имају до пет хиљада становника и леже на Цариградском друму (Београд - Ниш - Цариград). То је тип груписаних, ушораних друмских села. Западно од Милошевца правцем север-југ простире се брдска греда као огранак (подножје) Шумадијских планина, а источно, преко Мораве, се простире брдска греда правцем север-југ од Свилајнца до Пожаревца као подножје (огранак) Хомољских планина.

Дужина Доњег Поморавља од Велике Плане до Смедерева износи око 50, а ширина од Велике Мораве до шумадијске брдске греде у просеку око 10 km. Ширина се повећава у првцу севера, ка Смедереву. Милошевац лежи на половини те ширине Поморавља (3-4 km до Велике Мораве, 3-4 km до брда). На западу од Милошевца налази се Цариградски друм (Велика Плана - Смедерево), железничка пруга (Велика Плана - Мала Крсна) и ауто-пут (Ниш - Београд). Милошевац је од Београда удаљен око 80, од Ниша 180, и од Крагујевца 70 km.

Атар села Милошевац се на северу граничи са Лозовиком, на западу са Голобоком и Крњевом, са јужне стране су Трновче и Велико Орашје, док се преко Мораве налази Општина Жабари.

Клима[уреди]

Клима Милошевца припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар кошава, који дува у пределу Подунавља и Поморавља из правца Карпата. Дужина трајања кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5° C и +2 °C. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру неретко иде и преко четрдесет степени целзијуса.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. године у насељу Милошевац живи 2592 пунолетна становника. Овом броју становника треба додати и 270 деце смештене код породица у организацији Центра за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна, која су становници Милошевца од своје прве до двадесете године, односно до завршетка заната или школе када одлазе у своје општине на запослење, или остају у Милошевцу. Просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1004 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Постоји 128 презимена у Милошевцу. Велика већина житеља Милошевца су Срби, православне хришћанске вероисповести.

Доста Милошевчана који су током свог радног века становници Смедеревске Паланке, Велике Плане, Смедерева, Пожаревца, Крагујевца, Београда и шире после пензионисања се трајно враћају и поново постају становници Милошевца.

Занимања Милошевчана показују шароликост од пољопривредника до академика и генерала, укључујући и све врсте заната.

У Милошевцу постоје фудбалски и шах-клуб, као и биоскоп[тражи се извор], библиотека (школска, месна и библиотека Центра).

Овде се налази Кућа брвнара Драгослава Пашића.

valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; "
График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
valign="down" width="50%"
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.201
1953. 4.534
1961. 4.460
1971. 4.387
1981. 4.361
1991. 4.131 3.861
2002. 3.426 3.867
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.337 97,40 %
Југословени
  
7 0,20 %
Румуни
  
5 0,14 %
Македонци
  
4 0,11 %
Словенци
  
3 0,08 %
Роми
  
3 0,08 %
Хрвати
  
2 0,05 %
Мађари
  
2 0,05 %
Црногорци
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
непознато
  
42 1,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Црква[уреди]

У центру села налази се црква Рођења Пресвете Богородице из 1870. године. [Црквена општина]] по благослову епископа браничевскога др Игнатија издаје парохијски лист Православни пастир три пута месечно. При Црквеном одбору оформљен је и хор који је имао запажене наступе. Секција је приредила доста драмских представа и неколико духовних академија. Обележили су јубилеје 800 година манастира Хиландар и 2000 година хришћанства.

Школа[уреди]

Основна школа Академик Радомир Д. Лукић добила је ово име у 2000. години, а до тада се звала ОШ Бранко Радичевић. У школској 2000/2001. години школа има 590 ученика и 39 наставника.

У оквиру школе ради ђачка кухиња са свим потребним сваременим инвентаром.

Забавиште[уреди]

У забавишту раде две васпитачице и један васпитач са седамдесеторо деце. Обданиште је у саставу забавишта у Великој Плани.

Центар за породични смештај деце[уреди]

Центар за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна тренутно има 270 штићеника, размештених у 125 хранитељске породице. Актуелни директор центра је Војислав Павловић, који је и сам некада био штићеник дома.[4] Хранитељство је у овом селу почело 1931. године.[5]

Старија зграда је подигнута 1963. године, а новија 1980. године.

Спорт[уреди]

Фудбал[уреди]

Фудбалски клуб „Слога“ формиран је 1932. године, а 1936. године трговац Светислав Ђурић са оцем Владом у Табачини формира још једну фудбалску екипу коју звог превелике борбености у почетку прозваше „Стршљенови“, а касније ФК „Србија“. На кратко време постојао је и трећи клуб у Милошевцу, који је формирао кафеџија Драгослав Богдановоћ-Госа и Петар Атанасковић-Шваба у Богданској мали и назвали га „Славија“. „Славија“ се расформирала 1943. године тако што су сви играчи из Богданске мале и из Табачине прешли у „Слогу“.

Данас се ФК „Слога“ такмичи у Подунавској окружној лиги.

Шах[уреди]

1975. године група шаховских заљубљеника на челу са шаховским педагогом Драганом Станковићем успева да оформи клуб, обезбеди клупске просторије, у почетку у Дому културе, касније у Месниј заједници и укључи га у званично такмичење-лигу Подунавско-браничевског округа, где се већ годинама са више или мање успеха такмичи. Данас шах клуб „Слога“ има педесетак чланова и двадесетак регистрованих играча који чине окосницу екипе.

Највећи успеси клуба до сада су прво место на општинском купу Велике Плане 1984. године, те друго место на регионалном купу у Кучеву исте године.

Стони тенис[уреди]

Стонотениски клуб је основан 1982. године и такмичио се у Српској лиги десетак година са променљивим успехом.

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Исповест: Кад порастеш потражи ме („Вечерње новости“, 22. јун 2013)
  5. ^ Подигли 5000 напуштене деце („Вечерње новости”, 5. јул 2016)

Литература[уреди]

  • Војислав Обрадовић. Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ „Радомир Лукић“. 2001.

Спољашње везе[уреди]