Милошево (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милошево
Miloševo.jpg
Улаз у Милошево
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.517
Географске карактеристике
Координате44°15′15″ СГШ; 22°31′32″ ИГД / 44.254166° СГШ; 22.5255° ИГД / 44.254166; 22.5255Координате: 44°15′15″ СГШ; 22°31′32″ ИГД / 44.254166° СГШ; 22.5255° ИГД / 44.254166; 22.5255
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина55 м
Милошево на мапи Србије
Милошево
Милошево
Милошево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Милошево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 517 становника (према попису из 1991. било је 913 становника).


Положај села[уреди]

Милошево је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 4 километра северно од Неготина. Смештено је на просечно 55 метара надморске висине, на десној обали канала Јасеничке реке, с обе стране магистралног пута Неготин-Кладово. Северна географска ширина насеља је 44° 15’ 25”, источна географска дужина 22° 31’ 53”, а површина атара 831 хектар.

Село је на обема странама Јасеничке реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке реке. [1]

Историја[уреди]

Први пут се помиње у турским пописима 1530. године као насеље са 15 кућа, 1586. године је имало 12, 1783. 80 (влашких) кућа, а 1866. године 78 кућа. Остаци раније насељености у атару насеља су многобројни (развалине црквице, старо гробље, надгробни споменици са урезаним крстовима и друго). До краја 19. века насеље је носило назив Короглаш (Округлица или Округлаш). Сматра се да су оснивачи насеља Срби са Косова. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.

На аустријској карти Темишварски Банат забележено је место Okrugliciz, а 1736. године се помиње село Округлаш. Село је 1784. године је забележено под именом Okruglacz а доцније Короглаш, сада Милошево. То име је село добило указом крајем 19. века. Короглаш је 1846. године имао 54; 1866. 78, а 1924. Милошево је имало 124 куће.[2]

Како записује Коста Јовановић који је ово подручје истраживао пре и после Првог светског рата, на левој страни Јасеничке реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је „долетела из грешне земље Влашке”, као и много споменика, на којима су уклесане године, 1718, 1768, 1775. 1776. [3]

У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Матићи, Крстићи (слава Свети Арханђео и Свети Трифун), Пајићи (слава Петковица), Стевановићи, Ђорђевићи (слава Свети Арханђео), Недељковићи и Јовичићи (слава Свети Трифун), Илићи (слава Свети Арханђео), Станковићи (слава Свети Арханђео), Рајићи, Рашићи, Рајковићи (слава Свети Јован), Петровићи (слава Свети Никола и Петковица), Ђорђевићи, „Мађари“ (слава Ђурђевдан), Сочани, Радуловићи и Димитријевићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава Свети Ђорђе), Недељковићи (слава Свети Никола), Кецуљешти (слава Петковица), Стопљешти (слава Петковица), Черчелани (слава Свети Никола), Барбуловићи (слава Митровдан), Танасешти (слава Петковица), Бугари (слава Свети Никола), Благојевићи (слава Свети Ђорђе), Николићи (слава Свети Ђорђе) и Раичићи (слава Петковица). Сеоска заветина је Спасовдан.[4]

У односу на попис породица Косте Јовановића данас у селу нема породица: Рашић, Рајковић, Сочан, Кецуљашти, Стојиљешћи, Рајчић.[5]

У близини насеља се налази и Короглашки манастир из XV века. Он је једнобродна грађевина моравске школе (по предању саграђена у време цара Душана, због чега се прво звао Душинац или Душица).

Становништво Милошева је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Године 1921. је имало 124 куће и 692 становника, 1948. 171 кућу и 790 становника, а 2002. године 255 кућа и 517 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је око 150 становника.

Основна школа је основана 1896. (дограђена 1935.) године. Школске 2006/2007. године имала је 5 ученика.

Земљорадничка задруга у Милошеву је основана је 1935. године (обновљена 1947. године као земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1957. припаја се Земљорадничкој задрузи у Неготину.

Насеље је електрифицирано 1954. године, Дом културе је направљен 1955. године, водовод изграђен 1974. године, асфалт у насељу је урађен 1982, а телефонске везе са светом 1984. године.

Демографија[уреди]

У насељу Милошево живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (44,6 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 176 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 790
1953. 800
1961. 775
1971. 813
1981. 903
1991. 913 640
2002. 517 902
2011. 453
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
405 78,33 %
Власи
  
14 2,70 %
Румуни
  
4 0,77 %
Југословени
  
1 0,19 %
непознато
  
92 17,79 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 208. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 209. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 208. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 208. 
  5. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 59. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]