Милош Ћирић

Са Википедије, слободне енциклопедије
Милош Ћирић
Лични подаци
Датум рођења1931.
Место рођењаДеспотово, Србија, Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Датум смрти1999.
Место смртиБеоград, Србија, СРЈ Савезна Република Југославија
Уметнички рад
Пољеграфика, типографија, графички дизајн, хералдика
Најважнија дела
Графички знак и симбол;Летопис симбола

Милош Ћирић (Деспотово, 1931. – Београд, 1999) био је српски ликовни уметник и професор Универзитета уметности у Београду чије су области интересовања биле слободна графика, графичка идентификација, писмо, оглашавање, графика књиге, графичка анимација, просторна графика и хералдика.[1]

Супруг Иде Ћирић, отац Растка и Вукана Ћирића.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

На Академији примењених уметности у Београду дипломирао је 1954. а магистрирао 1959. код проф. Михаила С. Петрова. Био је члан УЛУПУДС од 1959, а УЛУС од 1962. године.

Аутор изузетно обимног дела: пројектовао је више од 1000 заштитних знакова, десетак градских грбова, око 20 библиофилских и уникатних књига и исто толико ауторских пројеката писама, велики број плаката и других радова из области графичког дизајна. Најважнији радови: Изложба „Робија — школа револуционара“, Београд — Сремска Митровица, 1963: Студија писма: „Ћирићица“, Београд, 1970/72; Графичке комуникације ВМА, Београд, 1976/77; Повеља посвећена Светосавском храму, 1985.

Врхунац његових истраживања је „Летопис симбола“ 1–5, петотомни хронолошки лексикон визуелних симбола са тла Балкана, на 2500 страна и са више од 10.000 илустрованих прилога (2009).

Био је редовни професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графички дизајн. Оснивач и професор предмета Графичке комуникације. На ФПУ од 1964. до 1997. Шеф Катедре од 1974. до 1975.

Године 1999, на Факултету примењених уметности установљена је награда „Фонда Милош Ћирић“ за најбољег студента у области графичког дизајна. Од 2004. на ФПУ се крајем октобра месеца одржава манифестација „Ћирини Дани“ Милошу Ћирићу у част.

Главне монографије[уреди | уреди извор]

  • Графичка идентификација 1961–1981, СКЗ, Београд, 1982;
  • Графичке комуникације 1954–1984, „Вајат”, Београд, 1986;
  • Хералдика 1, уџбеник, Универзитет уметности, Београд, 1983. (друго издање 1988);
  • Грб града Београда, „Цицеро”, Београд, 1991;
  • Графички знак и симбол (постхумно), „Прометеј” и ФПУ, 2001;
  • Летопис симбола 1–5, Универзитет уметности, 2009.

Бибилофилске и уникатне књиге[уреди | уреди извор]

  • Споменици, 1961, 10 дрвореза, тираж 10
  • Корњаче, 1961, линорези и офсет отисци, тираж 10
  • Имена, 1961, 10 дрвореза и линореза, тираж 10
  • Девет триптихона, 1962, 10 линореза, тираж 36
  • Бели терор, 1963, 9 дрвореза и линореза, тираж 10
  • Жар птица велеграда, 1965, 8 линореза, тираж 20
  • Родослов, 1968, 12 страна, темпера, 20x41 cm
  • Војници, 1969, темпера, 6 страна, 29x36 cm
  • Ратник, 1970, темпера,10 страна
  • Ни црно ни бело ни јесте ни није, 1971, туш и темпера
  • Печати, 1972, 10 линореза, тираж 12

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Београд, 1961, 1965, 1968, 1971, 1982, 1986; Зрењанин, 1964, 1969; Суботица, 1964; Бол на Брачу, 1967; Нови Сад, 1967; Скопље, 1972; Прибој, 1977; Столац, 1981.

Награде и признања (избор)[уреди | уреди извор]

  • Златно перо Београда, 1964;
  • Велика плакета Универзитета уметности у Београду, 1983;
  • Велика награда Републичке заједнице за културу, 1987;
  • Награда за животно дело, УЛУПУДС, Београд, 1998.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милош Ћирић (1931—1999) (биографија), Пројекат Растко
  2. ^ Ида Ћирић - Илустрације: Ретроспективна изложба илустраторке Иде Ћирић (1932—2007) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2016), Музеј примењене уметности, Београд, 12. фебруар – 10. март 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]