Милош Вучковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛОШ ВУЧКОВИЋ
Miloš Vučković.jpg
Милош Вучковић
Датум рођења(1914-09-04)4. септембар 1914.
Место рођењаУлцињ
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти25. август 1992.(1992-08-25) (77 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ одоктобра 1941.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чингенерал-мајор
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Партизанска споменица 1941.

Милош Вучковић (Улцињ, 4. септембар 1914Београд, 25. август 1992), учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 4. септембра 1914. године у Улцињу, гдје је његова породица одселила са Прекорнице-Цетиње. Остао је рано без оца, па се је мајка трудила да својим синовима створи макар минималне услове за живот. Похађао је Војну музичку школу у Вршцу од 1928. до 1932. године. Затим је службовао у Београду, гдје се дружио и сарађивао са комунистима.

Напад на Југославију 1941. године затекао га је у Ужицу, одакле је његов пук био пребачен на Косово. Избегао је заробљавање у Априлском рату, након чега је боравио на Копаонику и као цивил се пребацио у Београд. У Србији је од почетка оружаног устанка био у устаничким редовима, а након повезивања са Слободаном Пенезићем Крцуном добио је задатак да се убаци у четничке редове и извјештава о њиховој политици према Народноослободилачком покрету. Након одласка са Равне горе, прикључио се Ваљевском партизанском одреду. У јесен 1941. године, постао је командир партизанске чете и учествовао у ослобађању Крупња, у нападу на Шабац и у борбама око Ваљева.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је у октобру 1941. године. Неколико дана након формирања Прве пролетерске бригаде, у чијим је редовима од дана формирања, именован је за командира чете Четвртог батаљона. Касније је ступио на дужност замјеника команданта Краљевачког батаљона.

Од средине 1943. године вршио је следеће дужности у НОВ Југославије:

Учествовао је у борбама против усташа на Ораовици, изнад Праче 1942. године, у борби за Ливно, у борби против италијанских војника код Посушја, у борби за Јајце, у борбама против четника на Теслићу, Брадини, у Санџаку и код Шуица. Током рата је био рањаван четири пута.

По налогу КПЈ 1944. године, ушао је у окупирани Београд три недјеље прије ослобођења. Из Београда је слао извјештаје, организовао борбене групе, изводио нападе на њемачке војнике, све до коначног ослобођења града. Као главни обавјештајац Прве армије, давао је податке из окупираног Београда за дејства јединица Прве армије и совјетских јединица, да је био лично код генерала Милана Недића и захтијевао да он омогући побједу југословенско-совјетских снага.

Послије рата обављао је дужност начелника обавјештајног одјељења Армије и армијске области и предавача на Вишој војној академији ЈНА. Пензионисан је у чину генерал-мајора.

Умро је 25. августа 1992. године у Београду и сахрањен у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература[уреди]