Милош Дудић

милош дудић
милош дудић
	Милош Дудић
Лични подаци
Датум рођења	15. август 1915.
Место рођења	Клинци, код Ваљева, Краљевина Србија
Датум смрти	јануар 1944. (28 год.)
Место смрти	Шековићи, НД Хрватска
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	Војска Краљевине Југославије; НОВ и ПО Југославије
Чин	потпуковник
У току НОБ	заменик команданта; Прве шумадијске бригаде
Херој
Народни херој од	25. септембра 1944.

Милош Дудић Миша (Клинци, код Ваљева, 15. август 1915 — Шековићи, јануар 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 15. августа 1915. године у селу Клинци, код Ваљева. Потиче из земљорадничке породице. Милошев отац Драгојло, био је члан КП Југославије од 1920. године и активни учесник Народноослободилачке борбе, погинуо је, новембра 1941. године, на функцији председника Главног Народноослободилачког одбора Србије.

После завршене гимназије у Ваљеву, уписао је Војну академију у Београду. Рат га је затекао као поручника југословенске краљевске војске. После капитулације Краљевине Југославије успео је да избегне заробљaвање и дошао у родно село.

Заједно са оцем Драгојлом, који је тада био члан Окружног комитета КПЈ за Ваљево, активно је учествовао у организовању устанка. Јуна 1941. године постао је командант Азбуковачке партизанске чете, а затим Рађевског батаљона Ваљевског партизанског одреда. Члан Комунистичке партије Југославије је од новембра 1941. године.

У новембру 1941, када се после Прве непријатељске офанзиве главнина партизанских јединица повукла у Санџак, Милош је остао у Мачви као командант Сувоборског партизанског одреда.

Марта 1943. године постао је командант Ваљевског партизанског одреда, а неколико месеци касније заменик команданта Прве шумадијске бригаде. Новембра 1943. његова бригада кренула је у Санџак, да се прикључи Другој пролетрској дивизији. На том путу је, 4. децембра 1943. године, учествовала у бици за Пријепоље. Милош је током те борбе тешко рањен.

Борци су га носили преко Озрена и Коњуха до Централне болнице НОВЈ, али је од последица тешког рањавања преминуо средином јануара 1944. године у Шековићима.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита за „осведочена херојска дела на бојном пољу и херојско држање пред непријатељем“ проглашен је за народног хероја 25. септембра 1944. године. Истом одлуком за народне хероје проглашени су и други истакнути партизански борци и руководиоци устанка у Србији 1941. године — Филип Кљајић Фића, Ратко Митровић, Душан Јерковић и Милан Илић Чича.^[1]^[2]