Милош Дудић
милош дудић | |
---|---|
![]() Милош Дудић | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. август 1915. |
Место рођења | Клинци, код Ваљева, Краљевина Србија |
Датум смрти | јануар 1944.28 год.) ( |
Место смрти | Шековићи, НД Хрватска |
Професија | војно лице |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1939. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | Војска Краљевине Југославије НОВ и ПО Југославије |
Чин | потпуковник |
У току НОБ | заменик команданта Прве шумадијске бригаде |
Херој | |
Народни херој од | 25. септембра 1944. |
Милош Дудић Миша (Клинци, код Ваљева, 15. август 1915 — Шековићи, јануар 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. августа 1915. године у селу Клинци, код Ваљева. Потиче из земљорадничке породице. Милошев отац Драгојло, био је члан КП Југославије од 1920. године и активни учесник Народноослободилачке борбе, погинуо је, новембра 1941. године, на функцији председника Главног Народноослободилачког одбора Србије.
После завршене гимназије у Ваљеву, уписао је Војну академију у Београду. Рат га је затекао као поручника југословенске краљевске војске. После капитулације Краљевине Југославије успео је да избегне заробљaвање и дошао у родно село.
Заједно са оцем Драгојлом, који је тада био члан Окружног комитета КПЈ за Ваљево, активно је учествовао у организовању устанка. Јуна 1941. године постао је командант Азбуковачке партизанске чете, а затим Рађевског батаљона Ваљевског партизанског одреда. Члан Комунистичке партије Југославије је од новембра 1941. године.
У новембру 1941, када се после Прве непријатељске офанзиве главнина партизанских јединица повукла у Санџак, Милош је остао у Мачви као командант Сувоборског партизанског одреда.
Марта 1943. године постао је командант Ваљевског партизанског одреда, а неколико месеци касније заменик команданта Прве шумадијске бригаде. Новембра 1943. његова бригада кренула је у Санџак, да се прикључи Другој пролетрској дивизији. На том путу је, 4. децембра 1943. године, учествовала у бици за Пријепоље. Милош је током те борбе тешко рањен.
Борци су га носили преко Озрена и Коњуха до Централне болнице НОВЈ, али је од последица тешког рањавања преминуо средином јануара 1944. године у Шековићима.
Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта Југословенске армије маршала Јосипа Броза Тита за „осведочена херојска дела на бојном пољу и херојско држање пред непријатељем“ проглашен је за народног хероја 25. септембра 1944. године. Истом одлуком за народне хероје проглашени су и други истакнути партизански борци и руководиоци устанка у Србији 1941. године — Филип Кљајић Фића, Ратко Митровић, Душан Јерковић и Милан Илић Чича.[1][2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен-биста у Парку Виде Јоцић у Ваљеву
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Зборник НОР 1949, стр. 486.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 325.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167