Милош Немањић
Милош Немањић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1932 |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 14. октобар 2016. |
| Место смрти | Београд Србија |
Милош Немањић (Београд, 1932 — 14. октобар 2016) био је српски социолог, научни радник, председник Српског социолошког друштва и Геронтолошког друштва Србије. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је у првој генерацији студената социологије а касније магистрирао и докторирао на истој области на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1] У оквиру студијских путовања и посета боравио је у Бечу, Будимпешти, Варшави, Москви, Прагу и Софији. [1] По дипломирању је радио у Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Након три године проведене у Институту, 1967. прелази у Завод за проучавање културног развитка, где ради 23 године године у свим научним звањима. [1] Касније ради у Институту за криминолошка и социолошка истраживања.[2] У књизи „На трагу српске интелигенције 19. века” детаљно је анализирао 550 биографија појединаца који су чинили део елите земље формиране у 19. веку. Немањић посебно истиче да су значајни делови српске елите дошле из мањих градова Србије у Београд, где формирају културну, друштвену, научну и политичку елиту.[3] Обављао је функцију потпредседника Савета Владе Републике Србије за питања старења и старости.[2] Био је активан учесник рада мреже ХуманаС.[4] Био је председник Геронтолошког друштва Србије.[5][6] Као члан Савета за особе са инвалидитетом и старије, залагао се са заштиту и унапређење права најстарије популације.[7] Бавио се социологијом преко 45 година.[2] Немањићева истраживања показала су инертност старије популације Србије у односу на истодобну популацији у другим деловима Европе.[8]
Легат у Адлигату[уреди | уреди извор]
Немањић је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” завештао своју библиотеку, рукописе, потписане књиге, публикације, личне предмете и награде.[9] Колекција социологије у Адлигату носи име „др Милош Немањић“.[9]
Награде[уреди | уреди извор]
- Златна значка Културно просветне заједнице Србије, 1978[1]
- Спомен плакета града Београда, 1974[1]
- Диплома поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда, 1974[1]
- Плакета града Београда, 1984. [1]
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
Библиографија др Немањића обухвата 450 јединица, укључући:
- Културне потребе, 1974
- Набавна политика народних библиотека, 1984
- Филмска и позоришна публика Београда, 1991
- Један век српске стваралачке интелигенције 1820-1920, 2001
- Пут у социологију: биографско - библиографски прилог, 2004
- На трагу порекла српске интелигенције XIX века: топографија и социографија, 2004
- Књижевна култура у Србији: социолошки есеји и истраживања, 1975-2005, 2011.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „Милош Немањић (1994-1996)”. ssd.org.rs. Приступљено 2020-12-07.
- ^ а б в „In memoriam Милош Немањић”. www.osobesainvaliditetom.rs. Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 2020-12-08.
- ^ Андријашевић, Марија. „Трагом српске интелигенције”. Politika Online. Приступљено 2020-12-07.
- ^ admin, About The Author Humanas Content. „In memoriam Miloš Nemanjić, Gerontološko društvo Srbije | Humanas” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-07.
- ^ „Преминуо Милош Немањић”. Геронтолошко друштво Србије (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 2020-12-07.
- ^ „Kontekst: Briga o starima”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 2014-07-09. Приступљено 2020-12-07.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 07. 12. 2020.
- ^ „Културни живот у трећем добу”. Politika Online. Приступљено 2020-12-07.
- ^ а б „Легат др Милоша Немањића” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07.
