Милош Трифуновић (политичар)
Милош Трифуновић | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 30. октобар 1871. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Ужице, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 19. фебруар 1957.85 год.) ( | ||||||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Милош Трифуновић (Ужице, 30. октобар 1871 — Београд, 19. фебруар 1957) био је српски и југословенски политичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гимназију завршио у Ужицу. Филозофски факултет завршио у Београду 1894. Професор гимназије у Ужицу
Министар просвете и црквених послова од 30. јуна 1917. до 3. новембра 1918. Министар просвете од 19. фебруара до 17. маја 1920, од 16. децембра 1922. до 2. маја 1923. Министар грађевина од 27. марта до 27. јула 1924. и заступник од 28. марта до 29. априла 1925. Министар вера од 6. новембра 1924. до 15. априла 1926. Министар просвете од 15. априла 1926. до 4. фебруара 1927. Заступник министра иностраних послова од 6. до 24. децембра 1926. Министар просвете од 27. марта 1941. до 26. јуна 1943. У мисији у САД од 3. октобра 1941. Председник Владе и министар унутрашњих послова од 26. јуна до 10. августа 1943. Члан Радикалне странке, члан Главног одбора, а тридесетих година у својству првог потпредседника, као заменик Аце Станојевића, води странку.
Од 1903. стално је биран за народног посланика. Неколико пута био је секретар Народне скупштине.
Сарађивао је са часописима „Српски књижевни гласник“, „Нови живот“ и листовима „Самоуправа“ и „Одјек“.
Према подацима НБС, 1. априла 1941. године, у очекивању почетка рата, све је било спремно за евакуацију фонда библиотеке. Међутим, Милош Трифуновић, тадашњи министар просвете, забранио је евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке. Зграда библиотеке, погођена 6. априла 1941. у 16 часова, изгорела је до темеља.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.