Милоје Павловић (генерал)
| Милоје Павловић | |
|---|---|
Милоје Павловић | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Мика |
| Датум рођења | 1948. |
| Место рођења | Доња Буковица, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 3. март 2023. (74/75 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Професија | војни пилот |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Чин | генерал-мајор |
| Командант | РВ и ПВО |
| Период | 1993—1994. |
Милоје Павловић (Доња Буковица, 1948 — Београд, 3. март 2023)[1] био је пилот, генерал-мајор авијације и накедашњи командант РВ и ПВО Војске Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1948. године у селу Доња Буковица, данас саставном делу Љубовије, у породици Николе и Десанке Павловић. Основну школу је завршио у Копривници, где му је отац службовао као подофицир ЈНА. Уписао је 1962. године Ваздухопловну војну гимназију у Мостару, тада „Припремна школа ВВА”, коју је завршио 1964. године. Затим је наставио школовање у Ваздухопловној војној академији (ВВА) као питомац 19. класе. Након школовања у Земунику код Задра и у Пули, по завршетку ВВА, 1967. године, унапређен је у чин потпоручника и добио летачко звање пилота. Одмах по завршетку ВВА постао је наставник летења, а затим командир авијацијског одељења, инспектор за летачке послове у команди пука и командант ескадриле. КША РВ и ПВО завршио је 1978. године, када је постављен за команданта Центра за обуку пилота иностраних оружаних снага (ЦОПСОС) ВВА у Мостару.
Потом је на аеродрому Петровац код Скопља постављен за Команданта 98. авијацијске бригаде. Са те дужности прелази у Команду 3. Вак у Нишу за помоћника команданта корпуса за летачке послове. По завршетку Школе оператике РВ и ПВО, распоређен је у Команду 1. корпуса РВ и ПВО и убрзо постаје начелник штаба, а потом и Командант корпуса. Од лета 1992. године био је начелник штаба Команде РВ и ПВО, а од лета следеће 1993. године до пензионисања 1994. године, обављао је дужност Команданта РВ и ПВО.
Летео је на дозвучним млазним школским и борбеним авионима у РВ и ПВО. Све дужности је успешно обављао и са високим резултатима у обуци, руковођењу и командовању. Два пута је превремено унапређиван у виши чин, а више пута је похваљивам награђиван и одликован. Носилац је звања Инструктор летења и Златног пилотског знака. У чин генерал-мајора унапређен је 1992. године.
Са дужности команданта РВ и ПВО, на лични захтев, пензионисан је у 46. години живота, почетком 1994. године
Био је ожењен и имао је двоје деце. У Удружењу пензионисаних војних летача и падобранаца (УПВЛПС), био је почасни председник на дужности Команданта РВ и ПВО и председник Удружења од 1999. до 2001. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „In Memoriam, Милоје Павловић (1948 – 2023)”. Удружење пензионсианих војних летача и падобранаца. Приступљено 2. 8. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- XiX klasa VVA RV i PVO. Beograd: Pripadnici XIX klase VVA. avgust 2007. ISBN 978-86-910519-0-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Генерал-мајор МИЛОЈЕ ПАВЛОВИЋ пилот (1993 - 1994)”. УПВЛПС. Приступљено 2. 8. 2023.