Мило Милуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мило Милуновић
Milo Milunović.jpg
Мило Милуновић
Датум рођења (1897-08-18)18. август 1897.
Место рођења Цетиње
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 11. фебруар 1967.(1967-02-11) (69 год.)
Место смрти Београд
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаСФР Југославија

Мило Милуновић (Цетиње, 6/18. август 1897Београд, 11. фебруар 1967) је био српски сликар, ликовни критичар, један од оснивача и првих наставника Академије ликовних уметности у Београду (1937).

Биографија[уреди]

Мило Милуновић, Рибе на граделама, 1966.

Школовао се на Цетињу, Монци (1906) и Скадру, (1911), а уметност је учио у Фиренци (19141916) и Паризу (19191922) када се упознаје са делима Пола Сезана. У Загребу живи и слика од 1924. до 1926. Поново одлази у Париз 1926. и остаје до 1932. године где слика и излаже на самосталним и групним изложбама. Досељава се у Београд 1932. у коме живи до 1946. Од 1937. до 1946. ради као професор Академије ликовних уметности. После Другог светског рата од 1946. до 1948. живи на Цетињу где са Петром Лубардом оснива Умјетничку школу у којој је и предавач. Коначно се досељава у Београд 1948. где остаје до крај живота. Исте године му се додељује звање мајстора-сликара да би управљао „Државном мајсторском радионицом ликовне уметности“ у којој је одржавао течајеве за сликаре постдипломце. Од 1952. до краја живота био је редовни професор Академије ликовних уметности.

Био је од 1950. дописни а од 1958. редовни члан Српске академије наука и уметности, а за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу изабран је 1966. године.

Први пут је самостално излагао 1918. године у Осијеку и Цетињу, а од 1919. излагао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Био је члан група „Дванаесторица“ (1937—1938) и „Самостални“ (19511955).

Од 1939. до 1964. године писао је и ликовну критику у „Политици“, „Уметничком прегледу“, „Књижевним новинама“ и др.

Са сликарком Олгом Богдановић имао је сина, вајара Николу Милуновића (1935-2016)[1].

Сликарство[уреди]

Главно обележије сликарства Мила Милуновића је прецизна композиција и префињен колорит. Иако је током укупног опуса остао привржен фигуративном сликарству, покаткад се приближавао асоцијативној апстракцији, али никада није потпуно закорачио у безпредметну пластичку представу. Крајем четврте деценије Милуновић је ушао у интерпертирање форме на импресионистички начин, са доста светла и хроматских решења базираних на валерским вредностима преливених по површини платна. Последњи период био је карактеристичан по појави експресионистичких елемената, али поново не стриктних већ пре као једна нова идеја која му је надаље отварала нове путеве медитативног сликарског кретања. То су теме донете из осунчаног медитеранског подручја, пуне светла и колорита, композиционо уравнотежене и прецизно дефинисане као јасни ауторски рукопис који је Милу Милуновићу дефинитивно одредио једно од најзначајнијих места у српском сликарству тог периода.

Самосталне изложбе (избор)[уреди]

  • 1918 Биоскоп „Уранија“, Осијек, Цетиње
  • 1922 Нови универзитет, Београд
  • 1928 Галерија Карло, Париз
  • 1929 Галерија Карло, Париз
  • 1932 Галерија Карло, Париз, Ратнички дом, Београд
  • 1954 Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • 1955 Галерија Графички колектив, Београд
  • 1958 Трибина младих, Нови Сад, Музеј примењене уметноси, Београд
  • 1959 Музеј примењене уметности, Београд
  • 19601961 Сала Савеза ликовних уметника Совјетског Савеза, Москва
  • 1961 Умјетнички павиљон, Титоград, Галерија Дома ЈНА, Београд
  • 1962 Хол Дома ЈНА, Ниш
  • 1963 Фоаје Обласног народног позоришта, Приштина, Градска ложа, Задар, Модерна галерија, Ријека
  • 1963—1964 Глерија Културног центра, Београд

Постхумне

  • 1964 Работнички дом, Скопље
  • 1965 Галерија умјетнина, Сплит, Фискултурна сала Основне школе, Будва
  • 1965—1966 Салон Музеја савремене уметности, Београд
  • 1967 Галерија Културног центра, ретроспектива, Београд
  • 1970 Ликовни салон Центра за културу и уметност Народног свеучилишта „Божидар Масларић“, Осијек, Ликовни салон, Врбас
  • 1979 Народно позориште Земун
  • 19811982 Галерија Градске већниве, Праг, Дом културе, Братислава
  • 1983 Народни музеј - Кабинет графике, Београд
  • 1986 Народно позориште, Тузла, Галерија „Јосип Бепо Бенковић“, Херцег Нови
  • 1986—1987 Народни музеј, ретроспектива, Београд
  • 1990 Галерија „Јосип Бепо Бенковић“, Херцег Нови
  • 1991 Галерија УЛУС, Београд
  • 1993 ЈП Културни центар - Завичајни музеј, Бар
  • 1995 Атеље Павловић, Будва
  • 1997 Умјетнички павиљон, Подгорица, Галерија Гамс, Цетиње, Галерија Цептер, Београд
  • 1997—1998 Галерија САНУ, ретроспектива, Београд, Плави дворац, Цетиње

Библиографија[уреди]

Студијски текстови и критике (избор)

  • 1919 Петар Добровић, Поводом изложбе југословенских уметника у Паризу, Дан, 1. авгист, Београд
  • 1921 Растко Петровић. Изложбе у Паризу, Зенит, бр. 3, pp. 7-8, Загреб-Београд
  • 1922 Петар Добровић, Две изложбе, Политика, 5. новембар, Београд
  • 1922 Јован Дучић, Два нова уметника, Полтика, 6. новмбар, Београд
  • 1922 Густав Крклец, Два млада, Ријеч, бр. 260, pp. 2, Београд
  • 1927 Сретен Стојановић, Успех Мила Милуновића, Мисао, књ. XXV, св. 1-2, pp. 109-111, Београд
  • 1927 Милан Кашанин, Шеста југословенска уметничка изложба, Српски књижевни гласник, књ. XXI, pp. 530-534, Београд
  • 1930 Милан Кашанин, Изложба југословенске уметности у Лондону, Српски књижевни гласник, књ. ХХХ, бр. 7, pp. 538-541. Београд
  • 1932 Петар Добровић, У одбрану наше ликовне уметности, Време, 24. октобар, Београд
  • 1935 Бранко Поповић, Осма јесења изложба у Београду, Српски књижевни гласник, бр. 7, 1. децембар, pp. 551-555, Београд
  • 19371938 Сретен Стојановић, изложба савремене југословенске уметности у Риму, Уметнички преглед, бр. 1, pp. 26, Београд
  • 1937 Пјер Крижанић, Изложба Дванаесторице, Политика, 16. октобар, Београд
  • 1938 Милан Кашанин, Друга изложба Дванаесторице, Уметнички преглед, бр. 12, новембар, pp. 376-379, Београд
  • 1942 Тодор Манојловић, Успела смотра ликовне уметности, Српски народ, 5. фебруар, Београд
  • 1945 Ото Бихаљи Мерин, Изложба ликовних умеетника Србије, Борба, 22. јули, Београд
  • 1950 Родољуб Чолаковић, Награђеним уметницима, Уметност, бр. 2, pp. 3-10, Београд
  • 1951 Миодраг Б. Протић, Десет година Удружења ликовних уметника Србије, Лик, бр. 2, Београд
  • 1952 Сретен Стојановић, О уметности и уметницима, Просвета, Београд
  • 1952 Момчило Стевановић, Пут српског сликарства, Југославија, св. 6, pp. 79-86, Београд
  • 1952 Алекса Челебоновић, Изложба „Самосталних“, Борба, 29. јун, Београд
  • 1953 Милан Кашанин, Савремени београдски уметници, Просвета, Београд
  • 1954 Станислав Винавер, Пола века југословенског сликарства, Уметност и критика, 1. јануар, Београд
  • 1954 Алекса Челебоновић, Монументалност Милуновићевих слика, Борба, 20. јуни, Београд
  • 1955 Миодраг Б. Протић, Савременици I, Нолит, Београд
  • 1955 Миодраг Б. Протић, Цртежи и скице Мила Милуновића, НИН, 20. новембар, Београд
  • 1956 Павле Васић, Јубиларна изложба црногорских уметника, Политика, 28. септембар, Београд
  • 1957 Миодраг Б. Протић, Од кубизма до апстракције, Југославија, бр. 14, Београд
  • 1956 Лазар Трифуновић,Дело, бр. 5-6, Београд
  • 1958 Катарина Амброзић, Милова изложба, Књижевне новине, 6. јун, Београд
  • 1958 Данило Киш, Сликарски свет Мила Милуновића, Младост, 29. октобар, Београд
  • 1961 Лазар Трифуновић, Поводом првог тријенала ликовних уметности, НИН, 11. јун, Београд
  • 1961 Драгослав Ђорђевић, Мило Милуновић, Борба, 23. јун, Београд
  • 1962 Живојин Турински, Дискусија. О сликарској материји, Данас, 19. децембар, Београд
  • 1965 Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд
  • 1966 Павле Васић, Уметност Мила Милуновића, Политика, 4. јануар, Београд
  • 1966 Марија Пушић, Мило Милуновић. Упечатљива умјетничка визија. Салон Музеја савремене умјетности, Ослобођење, 16. јануар, Сарајево
  • 1967 Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Српска књижевна задруга, Београд
  • 1967 Родољуб Чолаковић, Мило Милуновић (1897-1967), Књижевне новине, 18. фебруар, Београд
  • 1968 Милан Кашанин, Уметничка критика, Култура, Београд
  • 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Нолит, Београд
  • 1973 Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд
  • 1973 Миодраг Б. Протић, Југословенско сликарство 1900-1950, БИГЗ, Београд
  • 1982 Сава Степанов, Сликар медитеранске светлости, Мисао, 35. јануар, Београд
  • 1983 Владимир Розић, Ликовна критика у Београду између два светска рата, Југославија, Београд
  • 1983 Драгутин Тошић, Југословенске изложбе 1904-1927, Филозофски факултет у Београду - Институт за историју уметности, Београд
  • 1987 Алекса Челебоновић, Иза облика, Нолит, Београд
  • 1992 Миодраг Б. Протић, Нојева барка I, Српска књижевна задруга, Београд
  • 1991 Зоран Маркуш, Употреба уметности. Октобарски салон: слике Мила Милуновића, Политика, 21. новембар, Београд
  • 1996 Миодраг Б. Протић, Нојева барка II, Српска књижевна задруга, Београд

Есеји

  • 1939 У част Сезана, Уметнички преглед, бр.2 pp. 33-37, Београд
  • 1939 Неколико речи о Предрагу Милосављевићу, Политика, фебруар, Београд
  • 1940 О покрету и другим важним чињеницама у ликовној уметности, Уметнички преглед, бр. 3, pp. 65-71, Београд
  • 1941 Размишљања о сликарству, Уметнички преглед, бр. 1, pp. 1-3, Београд
  • 1946 Поводом прве изложбе црногорских ликовних умјетника, Побједа, 13. јули, pp. 11, Цетиње
  • 1946 Наша ликовна умјетност јуче и данас, Побједа, 15. децембар, pp. 5, Цетиње
  • 1946 Услови за развитак наше ликовне умјетности, Стварност, бр. 2-3, pp. 158-159, Цетиње
  • 1950 Две три речи о уметности, Уметност, бр. 2, pp. 41-43, Београд
  • 1952 Изложба Петра Лубарде у Паризу, Стварност, бр. 7-8, pp. 485, Цетиње
  • 1952 Поводом изложбе Марка Челебоновића, Сведочанства, 31. мај, Београд
  • 1959 Експерименти у тањиру, Илустрована политика, 17. новембар, Београд
  • 1960 Добра умјетничка дела носе у себи дубоку истину, Побједа, 13. новембар, pp. 8, Титоград
  • 1962 О сликарској материји, Књижевне новине, 30. новембар, Београд
  • 1964 Услови за развитак наше ликовне умјетности, Стварање, бр. 2-3, pp. 158, Цетиње

Литература[уреди]

Монографије и енциклопедије

  • 1950 Миодраг Б. Протић, Мило Милуновић, Сликари и вајари, II коло, Просвета, Београд
  • 1964 Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 3, pp. 472-473, Југославенски лексикографски завод, Загреб
  • 1987 Ликовна енциклопедија Југославије, књ. 2, pp. 340-344, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб
  • 1997 Ивана Симеоновић Ћелић, Мило Милуновић. Непресушна тежња суштини сликарске материје и боје, САНУ, Београд
  • 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Том 1., Нолит, Београд

Предговори каталога (избор)

  • 1961 Миодраг Б. Протић, Умјетнички павиљон, Титоград
  • 1961 Лазар Трифуновић, Галерија Дома ЈНА, Београд
  • 1963 — 1964 Миодраг Б. Протић, Галерија Културног центра, Београд, Савремена српска умјетност (послератни париод), Модерна галерија ЈАЗУ, Загреб
  • 1965 Павле Васић, Ангажована уметност, Културни центар, Београд
  • 1965—1966 Миодраг Коларић, Слон Музеја савремене уметности, Београд
  • 1967 Миодраг Б. Протић, Трећа деценија - Конструктивно сликарство, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1967 Алекса Челебоновић, Галерија Културног центра, Београд
  • 1969 Драгослав Ђорђевић, Социјалистички реализам 1945-1950, у Надреализам, Социјална уметност, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1969 Лазар Трифуновић, Ангажована уметност у Југославији 1919-1969, Уметничка галерија, Словењ Градец
  • 1975 Миодраг Б. Протић, Српски уметници академици, Галерија САНУ, Београд
  • 1980 Миодраг Б. Протић, Сликарство шесте деценије у Србији, Југословенско сликарство шесте деценије, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1980 Олга Перовић, Сликарство шесте деценије у Црној Гори, Југословенско сликарство шесте деценије, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
  • 1982 Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • 1989 Срето Бошњак, Социјалистички реализам у Србији 1945-1950, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • 1991 Ивана Симеоновић, Галерија УЛУС, Београд

Награде и одликовања[уреди]

  • 1913 Споменица за рат 1913, Цетиње
  • 1930 Диплома и орден Св. Саве 5. реда, Београд
  • 1936 Прва награда за скицу фреске Постанак Југославије у Народној скупштини, Београд
  • 1937 Grand Prix за мозаик и сликарство на Међународној изложби, Париз
  • 1939 Орден легије части, Париз
  • 1939 Девета награда на Изложби савремене уметности, Сан Франциско
  • 1948 Награда Владе НР Црне Горе, Титоград
  • 1950 Државна награда Владе ФНР Југославије, Београд
  • 1958 Октобарска награда града Београда, Београд
  • 1958 Орден рада I реда, Београд
  • 1960 Награда за сликарство на I октобарском салону, Београд
  • 1961 Седмојулска награда за животно дело, Београд
  • 1964 Златна медаља на II тријеналу југословенске ликовне уметности, Београд
  • 1964 I награда на Плавом салону, Задар

Референце[уреди]

Извори[уреди]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Архива САНУ, Београд
  • Мило Милуновић, монографија, САНУ, 1997, Београд

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]