Мило Хрнић

С Википедије, слободне енциклопедије
Божо Хрнић
Датум рођења(1950-02-03)3. фебруар 1950.
Место рођењаДубровник, НР ХрватскаФНР Југославија
Датум смрти16. септембар 2023.(2023-09-16) (73 год.)
Место смртиДубровникХрватска
Занимањепевач
Активни период1970—2023

Мило Хрнић (Дубровник, 3. фебруар 1950Дубровник, 16. септембар 2023) био је југословенски и хрватски певач поп музике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Дубровнику, а музиком почиње да се бави још у средњој поморској школи у родном граду. Нежнији пол одушевљавао је својим препознатљивим стилом: брковима, раскопчаним кошуљама, златним ланчићем и белим панталонама. Крштено име му је Божо, које је добио по деди, али га је мајка од миља звала Мило, па су га по том имену познавали пријатељи и професори у школи.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Професионални почетак десио се 1970. године на позив Ђеле Јусића, када привремено мења једног Трубадура на фестивалу Опатија с песмом Знам да има једна стаза.

С обзиром на навикнут екипни рад, на самом почетку музичке каријере имао је неколико група, а 1975. године улази као вокал у групу Либертас где остаје до 1978. године, када почиње солистичку каријеру. Сарађивао је са бројним композиторима: Ђелом Јусићем, Зденком Руњићем, Тео Трумбићем, Ђорђем Новковићем, Ранком Бобаном, а и сам се окушао као композитор на својим албумима.

Троструки је победник сплитског фестивала. Продао је више од милион носача звука, издао 20 албума и снимио преко 200 песама.[2]

Године 2004. Дубровчани су Мила Хрнића и Терезу Кесовију прогласили певачима века за град Дубровник.[3]

Фестивали[уреди | уреди извор]

Сплит:

  • Моја Ане броји дане (као вокал групе Либертас), '75
  • Да проплачу црне очи (као вокал групе Либертас), '76
  • Мила мајко иде брод (као вокал групе Либертас), '77
  • Збогом, пријатељи моји (као вокал групе Либертас), (Вече далматинске шансоне), '77
  • Носталгија (као вокал групе Либертас), трећа награда, '78
  • Ча би река стари Диоклецијан (као вокал групе Либертас), (Вече Пјесме медитеранских игара), друго место, '78
  • Буди ноћас мирно море, '79
  • Слађе од вина, '80
  • Пријатељи, чекајте ме ноћас, '81
  • Врати се, прва награда публике и победничка песма, '82
  • Далмацијо, љубав си вјечна, прва награда публике и победничка песма, '83
  • Ти се, сине, увијек сјети (Вече Устанак и море), '83
  • Без тебе, '84
  • Вило моја, '85
  • Голубице бијела, '86
  • Липото моја (Ауторско вече Зденка Руњића), '86
  • Добра вечер, пријатељи (са групом Либертас), друго место, '87
  • Пружала си ми много, '88
  • Моја Ане броји дане / Зар то плачем (Ауторско вече Ђеле Јусића), '88
  • Не дај им да нас раставе, '89
  • Моја Ане броји дане (Вече сплитских бисера), '89
  • Остат ћу заљубљен, '90
  • Врати се (Вече сплитских бисера), '90
  • Коме би шумило море моје сиње (Вече родољубиве песме), '91
  • Име ми је Мате, '91
  • Кад би знала, '92
  • Ко један дан (Мелодије хрватског Јадрана, Сплит), '93
  • Ружа заборава (Мелодије хрватског Јадрана, Сплит), '94
  • Још ову ноћ, '95
  • До краја живота (Мелодије хрватског Јадрана, Сплит), '96

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Невјерница (уз пратњу групе Либертас), '87
  • Пожурите коњи бијели (уз пратњу групе Либертас), '88

Опатија:

  • Знам да има једна стаза (као члан Дубровачких трубадура), '70
  • Буди сретна мјесто мене, '93

Београдско пролеће:

  • Срце што нема мира, '82

Загреб:

  • Од мене кад одеш, '79
  • Вино црвено, '86
  • Адио , '90

Карневал фест, Цавтат:

  • Дај ми руку (као вокал групе Либертас), '77
  • Нек парти брод, '82
  • Јави се, '86

Славонија, Пожега:

  • Винковчанка, '77

МЕСАМ:

  • Позови ме, '86
  • Опиле ме ријечи твоје, '87

Фестивал револуционарне и родољубиве песме:

  • Hasta la vista en Cuba (као вокал групе Либертас), '76
  • Колијевка мора, '77

Задар:

  • Дужан љубави, '95

Мелодије Мостара:

  • Кад мостарски бехар замирише, '95
  • Сретни ме у сновима, '96
  • Очи невјерне, '97

Марко Поло, Корчула:

  • Јадране, писму врати ми, '96
  • Мали Далматинац, '97

Далматинска шансона, Шибеник:

  • Тебе сан сања, 99

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Milo Hrnić, biografija”. www.biografija.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 06. 2020. г. Приступљено 06. 01. 2022. 
  2. ^ „Milo Hrnić, kratka biografija”. tekstomanija.com (на језику: српски). 
  3. ^ „Milo Hrnić, biografija”. biografija.org (на језику: српски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]