Милуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милуз
франц. Mulhouse
Assemblage mulhouse.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионАлзас
ДепартманГорња Рајна
Становништво
Становништво
 — 2011..110.351 [1]
 — густина4.975,25 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°45′03″ СГШ; 7°20′09″ ИГД / 47.75083902256893° СГШ; 7.33588799927151° ИГД / 47.75083902256893; 7.33588799927151Координате: 47°45′03″ СГШ; 7°20′09″ ИГД / 47.75083902256893° СГШ; 7.33588799927151° ИГД / 47.75083902256893; 7.33588799927151
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина232–338 m
Површина22,18 km2
Милуз на мапи Француске
Милуз
Милуз
Милуз на мапи Француске
Остали подаци
Поштански број68100, 68200
INSEE код68224

Милуз (франц. Mulhouse, алзашки- Milhüsa, нем. Mülhausen) град је у источној Француској. Налази се у регији Алзас и департману Горња Рајна. Има 110.359 становника (1999.). Град се налази на стратешком месту близу саме тромеђе Француске, Немачке и Швајцарске.

Историја[уреди | уреди извор]

Катедрала
Градска већница из 16. века

Први записи о Милузу су из 12. века. Био је тада део грофовије Сундгау у Светом римском царству. Од 1354. до 1515. Милуз је део декапола, савеза слободних царских градова у Алзасу. Придружио се 1515. Швајцарској конфедерацији као придружени члан. Цела грофовија Судгау сем Милуза је Вестфалским миром 1648. постала део Француске. Разматрало се да буде слободна република придружена Швајцарској конфедерацији. Француска је током Директоријума 4. јануара 1798. анектирала Милуз.

Након Француско-пруског рата и уједињења Немачке Немачка је анектирала Милуз као део територије Алзас-Лорена (1870—1918). Град је заузела француска војска 8. августа 1914. на почетку Првог светског рата. Два дана касније после битке код Милуза град је поново био у немачком поседу. Алзас и Лорена, укључујући и Милуз враћени су Француској 1918. Нацистичка Немачка је 1940. окупирала Француску, а 1945. град је ослобођен.

Развој града је најпре стимулисала текстилна индустрија, бојање, па онда хемијска и машинска индустрија од 18 века. Милуз је имао добре везе са Луизијаном, одакле је увозио памук.

Географија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
108.995116.336117.013112.157108.357110.141110.514110.351

Четврти[уреди | уреди извор]

Кроз Милуз пролазе две реке Долер и Ил, које су притоке Рајне.

Средњовековни Милуз се састојао од горњег и доњег града.

  • Доњи град је био четврт трговаца и занатлија. Развио се око трга уједињења. Сада је то подручје за пешаке
  • Горњи град се развио од 18. века. Пре је ту било неколико манастирских редова, и то фрањевци, августинци и малтешки витезови
  • Нови град је најбољи пример урбаног планирања, а грађен је од 1826. након уклањања градских зидина. У тој четврти су живеле богате фамилије и власници локалне индустрије
  • Реберг дистрикт се састојао од великих кућа, које су настале по узору на велепоседничке куће са колонадама у Луизијани. Куће су изграђене на терасама, где су пре тога били виногради.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

  • већница из 16. века. Изграђена је 1553 у рајнском ренесансном стилу. Монтањ је описао већницу као прекрасну палату сву позлаћену. Позната је по својим сликама алегорија
  • радничка четврт из 19. века, која је била инсоирисана дистриктима у Манчестеру
  • музеј аутомобилске индустрије Милуза
  • француски национални железнички музеј
  • електрополис
  • музеј штампаног текстила
  • ботаничка башта и зоо-врт

Економска активност[уреди | уреди извор]

  • аутомобилска индустрија Пежо са 12580 запослених у Милузу
  • хемијска индустрија
  • електроника
  • машинска индустрија

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]