Милутин Поповић Захар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милутин Поповић „Захар“
Пуно имеМилутин Поповић
Датум рођења(1938-10-12)12. октобар 1938.(81 год.)
Место рођењаКрупањ
 Краљевина Југославија

Милутин Поповић-Захар (Крупањ, 12. октобар 1938) југословенско-српски је композитор, виолиниста и правник из Београда. Компоновао је и написао многе хитове народне музике: Видовдан, Иванова корита, Због тебе, моме убава, Вино точим, а вино не пијем, Кад је деда лумповао, Нема више цицварића, Марамица, Беше некад Митке и Коштана, Учинићу све, Незнанка, Миле воли диско, Један дан живота... Аутор је и неколико дела класичне музике. Истакнути је уметник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Крупњу у учитељској породици. Основну школу и гимназију завршио је у Лозници, а Правни факултет у Београду.[1] Магистрирао је на одсеку Међународног права у класи Смиље Аврамов.[2] Члан оркестра културно-уметничког друштва "Иво Лола Рибар" постао је 1960. године, а након одласка Радета Јашаревића са места шефа оркестра, постао је шеф Лолиног оркестра и на том месту остао до краја седамдесетих година. Надимак Захар дао му Раде Јашаревић по немачком виолинисти Хелмуту Захаријасу.[3]

Аутор је великих хитова народне музике за Лепу Брену, Мериму Његомир, Мирослава Илића, Гордану Лазаревић, Снежану Ђуришић, Станишу Стошића, Василију Радојчић, Гордану Стојићевић, Изворинку Милошевић, Александра Илића... Аутор је најпознатијих родољубивих песама Југославије - Од Вардара, па до Триглава, Живела Југославија, Хеј, Југословени. Такође, компоновао је химне фудбалске репрезентације Југославије за првенства у Шпанији, Италији, Француској и Јапану. Поводом Дана државности Републике Србије, 2015. године одликован је Златном медаљом за изузетне заслуге у културним делатностима.

Из брака са певачицом Горданом Лазаревић има ћерку и сина.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Народна музика[уреди | уреди извор]

Захар је је аутор стихова песме „Од Вардара, па до Триглава“ и аутор песама Живела Југославија и Хеј, Југословени. Такође, написао је стихове за композиције Низамски растанак и Свилен конац.

Поп и џез музика[уреди | уреди извор]

Поред народне музике, Захар је компоновао и за Микија Јевремовића, Дорис Драговић, Владимира Савчића Чобија... Снимио је један албум на коме се налазе џез обраде изворних песама.

Уметничка музика[уреди | уреди извор]

Од уметничке музике, компоновао је дела: Циганске сузе, Борба петлова, Врело и Ода олимпика.[4] Велики концерт класичне музике Ода олимпика приређен је у част омладинске Олимпијаде. Догађај је изведен у Москви, у Колониј Залу 1998. године, након чега је диригент Симфонијског оркестра назвао је Захара "српским Гершвином".[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]