Миндовг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Миндовг
Mendog 1578.png
Миндовг
Датум рођењаоко 1200.
Датум смрти12. септембар 1263.
ДинастијаМиндовг
ОтацРигнолд
СупружникMorta
Велики кнез Литваније
Период1236. - 1251.
ПретходникДовспрунк
Наследникнема, Миндовг је последњи носио ту титулу
Краљ Литваније
Период1251. - 1263.
Претходникнема, Миндовг је први који је носио ту титулу
НаследникТројнат

Миндовг (око 1200 - 1263) је био последњи велики кнез Литваније (1236—1251) и први краљ Литваније (1251—1263).

Литвански велики кнез је постао 1236. године, наследивши на престолу свог старијег брата Довспрунка [1]. Борио се против крсташа, који су 1200. године продрли до Западне Двине, са намером да Литванце и Летонце преобрате у хришћане. Алберт, кога је папа наименовао за епископа Ливоније, основао је тамо град Ригу и створио у својим областима витешки ред Мачоносаца, коме је била дужност да покори домороце, па да шири и учвршћује хришћанство. И поред очајничког отпора, читава Ливонија је ускоро у рукама Немаца, који се окрећу ка суседним руским земљама, ка Полоцкој кнежевини и области Новгорода. Други један немачки витешки ред, Тевтонски ред, учврстио се на руском земљишту, на ушћу Њемена и Висле.

Пред овим двоструким надирањем, разједињена литванска племена образују ратничке заједнице; нападнуте, те заједнице отступају на исток, те сад оне заузимају граничне руске области, између осталих и област Новгорода. Миндаугас је, ипак, заустављен у даљем продору до Новгорода. За то време монашки редови Мачоносаца, Крстоносаца и Тевтонаца су се утврдили у пределима финских племена Ливонаца и Естонаца, дуж обале Ришког Залива, па су се постепено раширили и у басену реке Прегела и све до Мазурских Језера, одазвавши се на позив пољског кнеза Конрада Мазовског и уништивши литванско племе Пруса.

Ови »божји дворјани«, како су се сами звали, ударили су и на Русију и године 1241. освојили Псков и Изборск. Ту се јавио новгородски кнез Александар са својом војском, те је Мачоносце на леду Чудског Језера потпуно потукао, а потом из Новгорода потиснуо и Миндаугаса. На тај је начин 5. априла 1242. године заустављено напредовање Немаца у руске пределе. По примеру и трудом Немаца почела су да се постепено буде и да се уједињују разна литванска племена у басену Њемена. Она почесто наваљују на руске пределе, али је Александар одбио и њихове навале.

Потом је Миндаугас објавио рат Галицији-Волинији у коме, и поред сукоба у самој Галицији, није добро прошао [2][3][4].

Иако је био поражен у рату са Галицијом-Вилинијом, била је створена створена моћна Литванска држава и Миндаугас је, 1251. године, крштен, да би се ублажили притисци запада и спречио крсташки рат против огромне Литванске државе. Он је чак и 1253. године добио краљевску круну од папе Иноћентија IV.

После добијања краљевске круне он полази у рат против руских државица на истоку, али са сукобљава и са Монголима.

Крајем педесетих година XIII века крсташи су закорачили у Жемајтију узрокујући локалну побуну. Миндаугас је подржао побуњенике и вратио се својим паганским обичајима, због чега је и убијен 1263. године. Наследио га је нећак Тројнат [1].

По њему се зове Куп краља Миндовга у кошарци.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ригнолд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Миндовг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Mindaugas”. Encyclopedia Britannica. 
  2. ^ Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  3. ^ Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 
  4. ^ „Историја средњег века I”. Викизворник. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]